У Оџацима се у библиотеку улази као у своју кућу
ОЏАЦИ: Директорка Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ и музејске јединице у Оџацима Биљана Златковић каже да је њихова библиотека оформљена 1949. године под посебним околностима као и многе установе тог доба, била је и музејска јединица, али и средња школа, те радничко удружење, све је било под истим кровом.
- Свако је имао своје просторије, али истог оснивача. Библиотека са музејском јединицом се 1970. године одвојила и постала самостална без радничког дела - каже Златковић. -Поносни смо на три слике, једна од њих „Овчарице”, које су нам остале од наивних сликара из 1950. године. У Раткову нам се налази „Гушчарица”. Слике су биле у лошем стању, сада су репариране и чувамо их са поносом као доказ свега кроз шта је прошла библиотека од оснивања.
Директорка каже да у сваком месту њихове општине имају библиотеку и једни су од ретких где општина у сваком насељу има активан огранак, који је по стандардима библиотечке информативне делатности.
- Припадамо трећој категорији, али имамо довољно књига. Рад са грађанима је добар и из године у годину све бољи. Пуно књига смо добили и ове године и стиже нам још наслова са београдског сајма и бројимо око 72.000 књига- истиче Златковић. -Ми потпадамо под трећу категорију по броју становника, али све стандарде испуњавамо и по броју књига, читаоца, обртаја (узимања и враћања књига) и више него што је планирано.
Она истиче да је библиотека центар културе, те им се у току године многа удружења грађана, спортиста и други обраћају за сарадњу.
- У Оџацима постоји одељење за одрасле и дечије одељење. Новина је да деце у узрасту од три до пет година има све више у библиотеци, јер смо годинама уназад пуно новца уложили у сликовнице за тај узраст и покушавамо и родитељима да објаснимо да не могу купити књига у толикој мери, колико је деци потребно- појашњава Златковић. -Деци је долазак у библиотеку доживљај, мало се играју, воле да држе у рукама што више сликовница, али је то добро да се од малих ногу науче да долазе у библиотеку, да би после постали редовни читаоци.
Доста читалаца оџачке библиотеке чине пензионери, али и оних који нису у радном односу.
- Одељење одраслих ради заиста добро и највише имамо читалаца година 65 плус и то одељење нам има највеће обрте- каже директорица. -Када је реч о броју и старости читалаца, подаци нам се разликују од огранка до огранка, негде имамо више одраслих читалаца, док су у другима то деца.
У Српском Милетићу, Лалићу и Богојеву су реновиране библиотеке уз помоћ локалне самоуправе, која брине о томе.
- У Српском Милетићу је пре три године потпуно реновирана библиотека, односно огранак, који је велик и простран, лепо угрејан, у самом центру и сарадња библиотекарки и читалаца је одлична. Тако су деца из Предшколске установе многе теме обрађивали. Тренутно деца уче о водама у Раткову, Богојеву, Каравукову, Лалићу и Српком Милетићу у сарадњи са ПУ, а у два последње поменута места су деца сртала сликовнице, као и велику слику која је изложена- каже Златковић.
У Лалићу је такође нов објекат који је јако лепо сређен, истиче директорица.
- Пошто имамо и одељак са дневном штампом, пуно читалаца дође да чита новине. Библиотека је кућа књига, али кров свих кровова и ми смо ту и за оне са чланском картом и за оне који је немају. Само у библиотеку и цркву улазиш као у своју кућу- сматра директорица оџачке библиотеке. -Свако ко дође код нас да се склони, прочита нешто, сачека неког, врата су отворена.
Оџачани читају популарну литературу да би им брже прошло време, трилере, али и класику, тврди директорка. Док су на дечијем одељењу најфреквентније енциклопедије које чак дају и да носе кући родитељи и деца која су пажљива према књигама.
М. Стакић