Članstvo u Međunarodnom žitarskom Savetu za bolje planiranje

On je na otvaranju prve Srpske žitarske konferencija Serbia Grain Conference 2019 u Beogradu rekao da je jako važno da se šire iskustva, te da je zato doneta odluka za članstvo u Međunarodnom savetu.

Srbija će biti 57. zemlja članica i bićemo prvi u okruženju, jedina zemlja na Balkanu koja je član Saveta, a članice tog tela su zemlje EU i Rusija i to će nam omogućiti da dođemo do informacija da možemo da planiramo godinu ispred nas, rekao je Nedimović podsetivši da taj Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini.

To će pomoći da znamo kakvi su trendovi na tržištu, da se informišemo o bitnim temama iz ove oblasti i kretanjima cene na svetskom tržištu.

Moći ćemo da dobijemo očekivane cene za žetvu za 2020. i te informacije ćemo podeliti sa poljoprivrednicma, poručio je Nedimović.

Kako je kazao, očekuje da će iduće godine biti 550.000 hektara zemljišta pod pšenicom.

Što se tiče ove godine, bolja je situacija nego prošle, rekao je Nedimović i podsetio da su trendovi da se sve više ulaže u sistem za navodnjavanje kako bi poljoprivrednici što manje zavisili od vremenskih nepogoda, prevashodno suše.

Istakao je da je potrebno da se više poradi na kvalitetu žitarica.

Dodao je da su najveći problemi transport i logistika i da će početkom novembra biti održan sastanak sa predstavnicima Svetske banke na kome će biti reč o tome.

Ministar je rekao i da je Srbija obezbedila nekoliko sertifikata za izvoz žitarica prethodnih meseci na strana tržišta i da je dogovoren izvoz za Egipat, i to pšenice, a za Tursku suncokreta i suncokretovog ulja.

Za nekoliko dana biće završen sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, a naredna tržista "koja ćemo napasti" su Indonezija i Vijetnam, jer ona imaju velike potrebe za kukuruzom, dodao je Nedimović.

Takođe je istakao da je tržište EU i dalje jedno od najznačajnijih kupaca žirtarica iz Srbije, naročito soje.

Serbia Grain Conference 2019 okupila je oko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući predstavnike nacionalnih žitarskih Asocijacija, resornih Ministarstava, sektora privrede iz internacionalnih kompanija koje posluju u sektoru trgovine žitaricama i uljaricama, kao i srpske trgovce i izvoznike žitarica i uljarica - članice Udruženja Žita Srbije.

Učesnicima će biti predstavljene prognoze i procene proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za tekuću ekonomsku godinu, najnoviji trendovi na svetskom tržištu, podaci o količinama i kvalitetu izvezene pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, izvozne mogućnosti naše zemlje.

Takođe će biti rečo o skladišnim kapacitetima i mogućnostima i nedostacima naše logistike.

Ovo je prva konferencija ove vrste organizovana u Srbiji u okviru zajedničkog projekta između Udruženja Žita Srbije, Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije sa idejom da ovaj događaj postane tradicionalan.

Sa SB o razvoju lučke infrastrukture i transportu

Najveći problemi s kojima se suočava poljoprivreda Srbije su transport i logistika i za nekoliko dana biće održan sastanak sa predstavnicima Svetske banke u vezi obezbeđvanja sredstava za razvoj lučke infrastrukture kako bi žitarice mogle brodovima da se prevoze do najbližih tačaka, pre svega Konstance, izjavio je ministar poljoprivrede.

Za nekoliko dana, 7. ili 8. novembra imaćemo završne razgovore sa Svetskom bankom oko razvoja lučke infrastrukture, i čišćenja korita reka, odnosno angažovanja sredstava za to kako bi što više žtarica mogli brodom da prevezemo do najbližih tačaka, pre svega Konstance, rekao je Nedimović.

On je naveo da se mora naći način kako da se podrže kompanije budući da roba na primer, do Kine sada putuje 45 dana, a da će, kada bude završena pruga Beograd -Budimpešta taj period biti skraćen na 12 dana.

To će biti velika ušteda kako za prerađivače, tako i proizvođače, istakao je.

Što se tiče izvoza goveđeg mesa u Kinu, Nedimović je rekao da su prve isporuke stigle.

Dnevno tri ili četiri kontejnera mogu da se plasiraju na to tržište i to je oko 70 do 100 tona nedeljno.

Podsetio je da samo da samo jedna kompanija u Srbiji za sada ima sertifikat za izvoz u Kinu vredan 60 miliona dolara ( što bi značilo da bi se 35.000 goveda moglo preraditi i izvesti na to tržište).

Pored kompanije "Đurđević", taj sertifikat imaju još "Neoplanta" i "Juhor" ali oni sada ne prerađuju meso, rekao je ministar ističići da ima naznaka da bi jedna od njih mogla da uđe u taj sistem.

Nedimović je rekao i da ako smo uspeli u tome da plasiramo svinjsko meso na tržište Kine, vino, voćarske kulture, možemo i kukuruz.



Ministar ističe da smo uradili sve što je do nas za izvoz goveđeg mesa u Tursku i da će ako sve bude kako treba nakon kontrola predviđenih krajem ove ili početkom iduće nedelje, uskoro biti otvoreno i to tržište za meso iz Srbije.