Prosečna plata 16.000 dinara kraća od potrošačke korpe
NOVI SAD: Kako s primanjima koja se mesečno sliju u neko domaćinsto pregrmeti mesec, rasporediti novac i platiti sve troškove – za mnoge je pitanje svojevrsne finasijske gimnastike u kojoj se novac kojim se raspolaže rasteže na mnogo načina.
Kakva god da se računica izvodi, onima koji imaju prosečne zarade ili zarađuju manje od proseka, uvek nedostaje novca za podmirivanje osnovnih životnih potreba, a o nekim drugim i većim izdacima teško se može govoriti.
Slobodno se može reći da prosečna primanja zaposlenih u Srbiji nisu dovoljna da bi se podmirili troškovi prosečne potrošačke korpe, kao i da minimalna zarada nije dovoljna da se izjednači s troškovima minimalne potrošačke korpe. Podmirivanje tih troškova – a reč je o osnovnim potrebama – koji se svakog meseca moraju platiti, ne pada lako ni onima koji zarađuju više od proseka, a kamoli onima koji zarađuju manje, a njih je u Srbiji nesumnjivo više.
Zato je rešenje za mnoge porodice to što se prihodi koje domaćinstvo mesečno ostvari sabiraju ili se živi na rate, kartice i uz kredite pa se ipak nekako plate osnovni troškovi – stanovanje, hrana i piće, telefoni, odeća, obuća...
Naime, prosečna julska zarada u Srbiji bila je 55.042 dinara, a istog meseca prosečna potrošačka korpa vredela je 71.352 dinara, odnosno za podmirivanje troškova te korpe onima koji zarađuju prosečnu platu nedostajalo je oko 16.000 dinara. Ipak, moglo bi se reći da je ovog jula zaposlenima s prosečnim primanjima bilo lakše da podmire troškove prosečne potrošačke korpe nego istog meseca prošle jer je prosečna zarada sada veća za oko 6.000 dinara, dok je za prosečnu potrošačku korpu potrebno oko 400 dinara više nego lane u julu.
Naime, sada je za podmirivanje troškova prosečne potrošačke korpe potrebna 1,3 prosečna zarada, a lanjskog jula 1,4, koja je tada bila je 49.202 dinara, dok su troškovi prosečne potrošačke korpe iznosili 70.957.
Još je teže da pregrme mesec onima koji zarađuju minimalac jer su njihova primanja u julu bila 28.585 dinara, odnosno gotovo upola manja od prosečne zarade u republici pa je za podmirivanje troškova prosečne potrošačke korpe trebalo i više od 2,5 minimalne zarade. U julu ove godine minimalna potrošačka korpa bila je „teška” 36.993 dinara, a lane 36.813, pa računica kaže da je za podmirivanje minimalne potrošačke korpe u julu ove godine bilo dovoljno 0,67 prosečnih zarada, dok je za pokriće minimalne potrošačke korpe u julu prošle godine bilo potrebno 0,69 prosečenih zarada.
U julu ove godine najmanje novca iz kućnog budžeta izdvojeno je za obrazovanje, a procenat je manji od jedan odsto – odnosno u prosečnoj potrošačkoj korpi izdatak za te namene iznosio je 0,67 odsto, a u minimalanoj 0,34.
Kada se procenti iskažu u novcu, to znači da su troškovi obrazovanja u prosečnoj potrošačkoj korpi u julu bili 477 dinara, a u minimalnoj 123,5. Slično je bilo i u julu prošle godine – izvadajanja na ime obrazovanja su ista u procentima, ali se malo razlikuju u novcu jer je u prosečnoj potrošačkoj korpi tada izdvojeno 435 dinara, a u minimalnoj 124.
I dok su se prosečna zarada i visina troškova u obe potrošačke korpe poslednju godinu menjali, nema nikavih promena oko toga koji su troškovi najviši i na ime kojih je potrebno izdvojiti najviše novca i u prosečnoj i minimalnoj potrošačkoj korpi. Naravno, to su izdvajanja za hranu, piće i stanovanje, i kada se saberu, premašuju 50 odsto ukupnih mesečnih zahvatanja.
Tako je u julu ove godine na ime troškova za hranu i bezalkoholna pića u prosečnoj potrošačkoj korpi bilo potrebno oko 37,4 odsto, ili nešto više od 26.500 dinara, a u minimalnoj oko 44 odsto, ili oko 16.300, a slede troškovi stanovanja – 20,2 i 19,6 odsto, odnosno 14.400 i 7.200 dinara. Na trećem mestu su izdaci za duvan i alkoholna pića – devet odsto, ili 6.400 dinara, i 8,22 odsto ili 3.040 dinara.
D. Mlađenović
