Просечна плата 16.000 динара краћа од потрошачке корпе

Каква год да се рачуница изводи, онима који имају просечне зараде или зарађују мање од просека, увек недостаје новца за подмиривање основних животних потреба, а о неким другим и већим издацима тешко се може говорити. 

Слободно се може рећи да просечна примања запослених у Србији нису довољна да би се подмирили трошкови просечне потрошачке корпе, као и да минимална зарада није довољна да се изједначи с трошковима минималне потрошачке корпе. Подмиривање тих трошкова – а реч је о основним потребама – који се сваког месеца морају платити, не пада лако ни онима који зарађују више од просека, а камоли онима који зарађују мање, а њих је у Србији несумњиво више.

Зато је решење за многе породице то што се приходи које домаћинство месечно оствари сабирају или се живи на рате, картице и уз кредите па се ипак некако плате основни трошкови – становање, храна и пиће, телефони, одећа, обућа...

Наиме, просечна јулска зарада у Србији била је 55.042  динара, а истог месеца просечна потрошачка корпа вредела је 71.352 динара, односно за подмиривање трошкова те корпе онима који зарађују просечну плату недостајало је око 16.000 динара. Ипак, могло би се рећи да је овог јула запосленима с просечним примањима било лакше да подмире трошкове просечне потрошачке корпе него истог месеца прошле јер је просечна зарада сада већа за око 6.000 динара, док је за просечну потрошачку корпу потребно око 400 динара више него лане у јулу.

Наиме, сада је за подмиривање трошкова просечне потрошачке корпе потребна 1,3 просечна зарада, а лањског јула 1,4, која је тада била је 49.202 динара, док су трошкови просечне потрошачке корпе износили  70.957.

Још је теже да прегрме месец онима који зарађују минималац јер су њихова примања у јулу била 28.585 динара, односно готово упола мања од просечне зараде у републици па је за подмиривање трошкова просечне потрошачке корпе требало и више од 2,5 минималне зараде. У јулу ове године минимална потрошачка корпа била је „тешка” 36.993 динара, а лане 36.813, па рачуница каже да је за подмиривање минималне потрошачке корпе у јулу ове године било довољно 0,67 просечних зарада, док је за покриће минималне потрошачке корпе у јулу прошле године било потребно 0,69 просечених зарада.

У јулу ове године најмање новца из кућног буџета издвојено је за образовање, а проценат је мањи од један одсто – односно у просечној потрошачкој корпи издатак за те намене износио је 0,67 одсто, а у минималаној 0,34.

Када се проценти искажу у новцу, то значи да су трошкови образовања у просечној потрошачкој корпи у јулу били 477 динара, а у минималној 123,5. Слично је било и у јулу прошле године – извадајања на име образовања су иста у процентима, али се мало разликују у новцу јер је у просечној потрошачкој корпи тада издвојено 435 динара, а у минималној 124.    

И док су се просечна зарада и висина трошкова у обе потрошачке корпе последњу годину мењали, нема никавих промена око тога који су трошкови највиши и на име којих је потребно издвојити највише новца и у просечној и минималној потрошачкој корпи. Наравно, то су издвајања за храну, пиће и становање, и када се саберу, премашују 50 одсто укупних месечних захватања.

Тако је у јулу ове године на име трошкова за храну и безалкохолна пића у просечној потрошачкој корпи било потребно око 37,4 одсто, или нешто више од 26.500 динара, а у минималној око 44 одсто, или око 16.300, а следе трошкови становања – 20,2 и 19,6 одсто, односно 14.400 и 7.200 динара. На трећем месту су издаци за дуван и алкохолна пића – девет одсто, или 6.400 динара, и 8,22 одсто или 3.040 динара.

Д. Млађеновић