Od večeras izložba posvećena Teodoru Kračunu u GMS

Po rečima upravnice GMS dr Tijane Palkovljević Bugarski, izložba je zasnovana na monografskoj studiji profesora istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Miroslava Timotijevića (1950-2016), vrsnog poznavaoca srpskog baroknog slikarstva i dela Teodora Kračuna (1732 - 1781). „Činilo nam se važnim da kao Galerija ne samo objavimo tu publikaciju, nego i da je prevedemo u formu izložbe”, pojasnila je Tijana Palkovljević Bugarski na konferenciji za novinare.   

Izložba je podeljena u tri segmenta, a prvi, centralni, čiji je autor dr Vladimir Simić, profesor na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, posvećen je likovnom stvaralaštvu Teodora Kračuna i kroz više od 60 eksponata, uglavnom ikona, ukazuje na razvoj njegovog slikarstva, ali i na promene koje je visoki barok doneo u umetnost ovih prostora. Akcenat ovog dela postavke stavljen je na ikonostas u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima, koji je Kračun oslikao u prvoj polovini 1780, godinu dana pre no što će iznenada umreti:

Ovaj ikonostas je prepoznat kao vrhunac srpskog baroknog slikarstva, jer u sebi sažima ne samo najviše okvire barokne umetnost, inkorporirane unutar korpusa pravoslavnog razumevanja i shvatanja religiozne umetnosti, ukršta staru ikonografsku tradiciju sa novim srednjoevropskim ikonografskim znanjima. Istovremeno, taj ikonostas je i ogledalo sveta u kome može da se prepozna mnogo onoga što je okruživalo Kračuna i definisalo njegovo stvaralaštvo, napomenuo je autor izložbe.   

Govoreći o Kračunovom stilu, dr Simić ukazuje na to da on nije bio koherentan, već da je ovaj umetnik u sebi sažimao različite tradicije, „baš kao i ljudi koji su živeli na razmeđu Balkana i Srednje Evrope, Otomanskog carstva i Habsburške monarhije”...

U tom smislu kod Kračuna mogu da se prepoznaju i konteksti barokne umetnosti, kakvi se mogu videti kod vodećih bečkih slikara tog doba, kao što je Paul Troger, ali i ukrajinska tradicija, koja je stigla sa Jovom Vasilijevičem i Vasilijem Romanovičem, a mogu se videti i tragovi stare postvizantijske ikonografske tradicije, navodi dr Simić.

Dan GMS biće obeležen Svečanom sednicom, na kojoj će protekloj, veoma uspešnoj godini Galerije govoriti dr Tijana Palkovljević Bugarski, potom će slovo o Teodoru Kračunu održati dr Vladimir Simić, dok će izložbu otvoriti predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Sednica će biti zaključena dodelom zahvalnica Kluba prijatelja Galerije Matice srpske institucijama i ličnostima i iz kulturnog i javnog života koji su učestvovali u programima GMS i doprineli njenom uspešnom radu na očuvanju i prezentaciji nacionalne umetnosti.

Drugi deo izložbe omogućava posetiocima da se detaljno upoznaju sa dva Kračunova ikonostasa - u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima i u hramu u Sremskoj Mitrovici - kroz interaktivnu prezentaciju, kao i aplikaciju proširene realnosti koja omogućava vizuealizaciju 3D modela celog ikonostasa i pojedinačnih ikona. Ova postavka realizovana je zahvaljujući timu Katedre za animaciju i inženjerstvo Fakuletata tehničkih nauka, te podršci Vojvođanske banke.

Ponosni smo na ovaj jedinstveni projekat koji na potpuno drugačiji, inovativan način, uz upotrebu novih tehnologija i savremenih medija, predstavlja javnosti najreprezentativniji deo bogatog slikarskog opusa Teodora Kračuna, rekla je Milena Mićanović, direktorka marketinga Vojvođanske banke.  Profesor FTN-a dr Ratko Obradović pojasnio je da je ovaj deo projekta realizovan je tehnikom poznatom kao fotogrametrija, kod koje se, pojednostavljeno, uz pomoć više slika dobija 3D model, dok je za aplikaciju proširene realnosti korišćena platforma Unity. 

Završni deo izložbe posvećen je konzervaciji, odnosno na primeru odabranih Kračunovih dela, koja su stara više od dva veka pa samim tim imaju tragove vremena na sebi, ukazuje se na ono što savremena saznanja donose u oblasti brige za nasleđe. Po rečima dr Daniele Korolija Crkvenjakov, konzervatora-savetnika u GMS, u fokusu su bile dve teme: narušavanje i obnova likovne predstave, te mogućnosti digitalne analize slike u veoma visokoj rezoluciji posmatranog artefakta.

Izložba „Kračun” obuhvata, inače, eksponate iz kolekcija Galerije Matice srpske i Narodnog muzeja u Beogradu, te Muzeja SPC, Riznice Eparhije sremske iz Sremskih Karlovaca i crkve Svetog Nikole u Starom Slankamenu, a njenu realizaciju omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama. Posetioci će moći da dela velikana srpske kulture pogledaju do 23. februara 2020.

M. Stajić