Čadež: Stvorimo digitalnu komoru za novo doba

RIM:  Digitalizacija postojećih servisa i kreiranje novih usluga za novo doba radi pružanja podrške privredi da se što brže prilagodi brzim i radikalnim tehnološkim promenama, mora biti najviši prioritet u komorskim agendama svuda u Evropi, poručio je danas u Rimu Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i predsednik Odbora za digitalizaciju Evrokomora (Eurochambres).



Čadež je, učestvujući na panelu "Prigrlimo digitalizaciju, učinimo komore boljim" na trećem Ekonomskom forumu Evrokomora, pozvao sve evropske komore da zajedno rade na uspostavljanju jedinstvenog onlajn servisa - platforme za digitalnu transformaciju 20 miliona kompanija – članica, pre svega malih i srednjih preduzeća.



"Cilj nam je da kreiramo Digitalnu komoru za novo doba, da naše usluge stavimo u funkciju transformacije tradicionalnih industrija i otvaranja novih digitalnih biznisa, da digitalizaciju iskoristimo kao koristan alat u podizanju efikasnosti, rasta i razvoja naših kompanija članica, internacionalizacije njihovog poslovanja, obezbeđivanja boljeg pristupa izvorima finansiranja i edukacije, unapređenja znanja i veština prema potrebama savremenog poslovanja", rekao je Čadež.



U tome, smatra on, komore imaju presudnu ulogu i značajan uticaj na kompanije, kako kroz digitalizaciju svojih, komorskih procesa, tako i kroz razvoj inovativnih elektronskih servisa za podršku članicama da se digitalno transformišu, dajući im primer, "uvlačeći" ih u ovaj proces – podstičući ih i pomažući im da se digitalizuju.



Stoga je, kako je ukazao, važno da i komore i poslovne zajednice koje predstavljaju što bolje iskoriste evropske fondove koji su im na raspolaganju za digitalnu transformaciju i na vreme se pripreme za mogućnosti koje od 2021. godine otvaraju novi program Digitalna Evropa i Horizon Europa za period do 2027, navodi se u saopštenju PKS.



"Posle beogradskog sastanka Odbora za digitalizaciju Evrokomora, održanog u sklopu Digitalnog samita Zapadnog Balkana, na kome smo dogovorili kreiranje zajedničke platforme, seta zajedničkih komorskih usluga za podršku malim i srednjim preduzećima u digitalizaciji poslovanja, koje će sve komore pružati svojim članicama, ma u kojoj zemlji poslovale, Srbija je nedavno, kao domaćin prve Digitalne akademije Evrokomora u Vrdniku, postala centar modernizacije evropskih malih i srednjih preduzeća", naglasio je Čadež.



PKS, kojoj je povereno predsedavanje Odborom za digitalizaciju Evrokomora, organizacijom skupa u Vrdniku, preuzela je, prema njegovim rečima, i vodeću ulogu u kreiranju prvog zajedničkog Euroćambres digitalnog alata - onlajn platforme za upravljanje procesom digitalne transformacije malih i srednjih preduzeća, čija je početna tačka projekat DigiPilot francuske komore u funkciji podrške kompanijama da se digitalizuju i unaprede poslovne procese.



Ekonomski forum Evrokomora, jedan od najznačajnijih događaja najveće evropske poslovne asocijacije sa 46 nacionalnih i 1.700 regionalnih i lokalnih komora članica, održava se svake druge godine, a ovoga puta u Rimu je okupio nekoliko stotina učesnika – komorskih i zvaničnika partnerskih organizacija iz cele Evrope.



Tokom trodnevnog zasedanja predstavnici evropskih komora bave se ključnim temama za poslovnu zajednicu sa 20 miliona kompanija – od digitalizacije, preko finansiranja odrržive tranzicije MSP, jačanja preduzetničkog potencijala, otklanjanja prepreka za poslovanje unutar jedinstvenog tržišta Evrope i poslovnih mogućnosti izvan EU, kao i edukacijom i unapređenjem veština u funkciji uspešnijeg biznisa.

Čadež poručio Arsovskoj:Mali šengen nije politički projekat



Više od 350.000 kompanija koje okuplja Komorski investicioni forum, odnosno regionalna komora šest zemalja Zapadnog Balkna, pozdravilo je inicijativu "mali šengen", jer nudi mogućnost da se naš region stabilizuje ekonomski i politički, izjavio je danas predsednik PKS Marko Čadež.



On je na taj način odgovorio na kritike predsednice Saveza privrednih komora Severne Makedonije Daniele Arsovske, koja je kazala da toj zemlji nije potreban "mali šengen" sa Srbijom i Albanijom, jer, kako tvrdi, vodi "dodatnoj izolaciji".



"Smatram da je jedino moguće biti protiv ideje o ''malom šengenu'' samo ako niste shvatili ideju na pravi način, već kao neki političko-ideološki projekat. Taj projekat nema ideološki karakter, ovo je projekat koji nudi da se stabilizuje naš region ekonomski, a samim tim i politički", rekao je Čadež Tanjugu.



Ističe da "mali šengen" neće stvoriti nove podela, već naprotiv, dodaje Čadež, produbiće ekonomsku integraciju regiona.



"Da li gospođa može da odgovori na pitanje, da li Alkaloidu, koji ima veliku investiciju u Srbiji i koji izvozi u celom regionu, odgovara da njihovi kamioni čekaju na granicama satima?", upitao je Čadež.



Upravo će to i slična pitanja koja se tiču ukidanja trgovinskih barijera između tri zemlje biti teme razgovora sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Severne Makedonije i Albanije, Zorana Zaeva i Edija Rame, za dva dana u Novom Sadu, naveo je predsednik Komore.



"Ova tri predstavnika hoće da razgovaraju kako da pokrenu taj proces, kako da uvuku i ostale zemlje Zapadnog Balkana, ali je bitno da ga što više ubrzamo i da on što pre krene", podvukao je Čadež.



Ponovio je da "mali šengen" nije politički projekat, dodajući da to mogu da izjave samo oni koji "nemaju dodira sa privredom i privrednicima".



"Ne radi se o zahtevu da se prave političke unije i bilo kakva getoizacija. Gde ćete veći geto od naših država? Albanija, Srbija i Severna Makedonija su zatvorene u našim malim ekonomijama. Tri je više od jednog", naglasio je Čadež.



Ističe da će "mali šengen" ubrzati ekonomske integracije i pripremiti tri države da izvoze u EU.



Predsednik Privredne komore Severne Makedonije Branko Azeski prvi je pozdravio ideju "malog šengena" koju, kako je rekao, treba realizovati odmah jer će ukinuti trgovinske barijere između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.