Dnevnik u selu s imenom i prezimenom: Zmajevo

I zaista, kad uđete u to mesto, kraja mu nema! Tako da je, selo koje je dobilo ime po Jovanu Jovanoviću Zmaju idealno za one koji hoće da rade, a i da žive u mirnijoj okolini.

- Osim što smo između dva grada, imamo i industrijsku zonu i stranog investitora gde je zaposleno dosta naših meštana - kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Zmajevo Nemanja Zavšić. - U zavisnosti od profesije kojom se bave, mladi odlučuju da ostanu ovde. Recimo, ja sam završio osnovne i master studije prava, posao mi je mobilan, a i volim Zmajevo, tako da sam odlučio da se vratim iz Novog Sada. Primećujem da dosta mladih bračnih parova i izbegličkih porodica ovde dobija kuće, tako da imamo i malo onih koje su prazne. Moji prijatelji iz Ravnog Sela hoće ovde da se dosele i već mesecima ne mogu da pronađu kuću.

Zbog svega što smo čuli u ovom velikom selu čini se da Zmajevo ima pozitivnu perspektivu; veliko je a mirno, uveravaju nas meštani. Međutim, nije to selo tako izgledalo i nekad, bar kako se stariji prisećaju.

- Često s bakom pričam o tome kako se ovde živelo kad se ona doselila šezdesetih godina - navodi naš sagovornik. - Kako mi je pričala, tada je u Zmajevu postojao samo glavni put, a bilo je mnogo više ljudi nego sad. Oko 7.000 stanovnika brojalo je ovo selo, a sad nas realno ima oko 4.000.

Taj broj danas čine pretežno Srbi, Mađari, Hrvati, Rusini i Romi. I, kao što nam uvek svugde kažu - svi složno žive. A do Prvog svetskog rata, Zmajevo je bilo nemačko naselje i zvalo se Oker. Potom je dobilo ime po Nikoli Pašiću te se zvalo Pašićevo, a onda nakon Drugog svetskog rata dobilo je ime koje i danas stoji na tablama na ulazima/izlazima u/iz sela.

- Krajem prošle godine dobili smo od Pokrajine projekat za postavljanje višejezičnih tabli na ulazima u selo, kao i na ustanovama i niko nije pravio problem - ponosan je Zavšić, navodeći da je taj projekat koštao oko 400.000 dinara.

Najbolji izlazak u Zmajevu, ma i u celoj opštini Vrbas, bar kako mladi tvrde, jeste u jednom od najstarijih lokala „Kopriva”. Sredinom osamdesetih porodica Koprivica sazidala je kuću na glavnom šoru koja je najpre imala kafanicu, a kad je snajka iz Novog Sada došla pre 30 godina i preuzela posao u svoje ruke, lokal se proširio, a i počeo da privlači mlađe generacije.

- Prvo sam usluživala babe i dede, pa onda mame i tate, a sad klince - nasmejana je Biljana Koprivica koja nas je dočekala u svom ugostiteljskom raju. - Ja Zmajevo obožavam! Ne volim ovo mesto zbog kuća, već zbog ljudi. Da ste duže ovde, znali biste o čemu pričam i češće biste se vraćali. Imam utisak da se u poslednje vreme ljudi čak i doseljavaju.

Zmajevo je, makar tako deluje, stalno u nekim projektima. Non-stop se nešto radi, dorađuje, sređuje, uređuje,... Nedavno su uredili i pijacu čime je konačno rešeno pitanje sanitarnog čvora, rasvete i pijačnih mesta. Sanirali su sve divlje deponije i uradili su dva dečja igrališta i teretanu na otvorenom. U toku su završni radovi na fasadi Mesne zajednice, a taj objekat dobio je i nov krov. Osnovnoj školi je odobren projekat za kompletnu rekonstrukciju i radovi se očekuju naredne godine, a uskoro se očekuje i renoviranje Doma kulture.

- Javna rasveta nije bila u najboljem stanju, svaka peta sijalica je bila neispravna, a sada smo se izborili da se to sredi i oko 90 odsto sijalica radi u selu - ponosan je predsednik Saveta MZ jer nije mala stvar u 21. veku osvetlili selo. - Recimo, ove godine je čak 15 dece bilo ispod crte za jaslice i uspeli smo da se dogovorimo sa predškolskom ustanovom da obezbede još jednu prostoriju. Zajedno sa njima smo je opremili, zaposlili smo još dva vaspitača i medicinsku sestru, tako da su sada sva deca primljena. Takođe, za dobar deo sela već je urađena kanalizaciona mreža, mislim da samo u dve ulice nije, ali svakako niko još nije priključen. Nekada smo imali i banju u Zmajevu, budući da za našu žutu vodu kažu da je lekovita, tako da postoji ideja da se oživi taj seosko-banjski turizam. Najveći problem su nam psi lutalice i stalno apelujemo na građane da ne puštaju svoje ljubimce. Pre nekoliko meseci smo održali i tribinu na tu temu, pokušavajući da utičemo na svest ljudi.

U vreme dokolice, Zmajevčani mogu da se informišu o svemu u seoskim novinama „Zmajevački informator” koji izlazi na svaka tri meseca od prošle godine. A kad im je do tancovanja i zabave na ulici, imaju priliku da se okupljaju na prepoznatljivoj manifestaciji „Kulturno leto Zmajevo” koja traje pet dana, pa su preostalih 350 u godini mirni po pitanju organizovanja festivala. Ali, šalu na stranu, nikad nije dosadno u Zmajevu.

Naprotiv. Osim što na svakom ćošku, i između njih, imaju po kafanu, to mesto može da se pohvali i brojnim sportskim događajima, turnirima, prilikama za treniranje. Pa tako imaju i veliki Sportski centar u okviru kojeg se nalaze teniski tereni, teren za mali fudbal sa veštačkom travom, tri fudbalska stadiona, kao i zgrada u kojoj su treninzi aerobika i stonog tenisa. Za one koji preferiraju kulturu i umetnost, u seoskoj biblioteci često se organizuju književne i pesničke večeri.

Lea Radlovački

Foto: Vanja Fifa

„Ćira” kasni al’ se stiže kud se pošlo

Srednjoškolci iz Zmajeva idu u srednje škole u Vrbasu ili u Novom Sadu. Magdalena Kovač Goda (15) učenica je drugog razreda novosadske tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn” gde se priprema za modelara odeće. Putuje vozom, koji uvek kasni bar deset minuta, i svakog dana u njemu provede oko sat vremena u oba pravca.

- Dok se vozim ili učim, ili se družim s ostalima koji putuju - kaže Magdalena koju smo sreli na stanici. - Kažu da će u maju ukinuti voz, tako da ću morati da se preselim u Novi Sad.