„Sirius”, najsjajnija zvezda jugoslovenskog SF-a

Razdoblje izlaska “Siriusa” bilo je zlatno doba sf-a na ovim prostorima; ne samo što je časopis pokrenuo veliko interesovanje publike za ovaj žanr, već je i podržavao domaće pisce koji su bili sve zainteresovaniji da objavljuju u njemu.

Osnivanje “Siriusa” je podstakao hrvatski pisac naučne fantastike Damir Mikuličić koji je godinama bio jedan od recenzenata. Ipak, za neočekivano veliki uspeh i uticaj ovog časopisa najzaslužniji je bio Borivoj Jurković, po struci apsolvent arhitekture sa dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Za vreme njegovog staža, “Sirius” ne samo što je dostigao najveći tiraž, već je privukao veliku pažnju i u inostranstvu, te je u više navrata tokom osamdesetih biran za najbolji naučnofantastični časopis u Evropi, objavljujući priče gotovo svih najpoznatijih svetskih i domaćih sf autora (Legvin, Klark, Asimov, Lem, E. van Vogt, Pol Anderson...) Inače, Borivoj Jurković je tokom svoje karijere bio otvoren za eksperimente i često pionir u onome što je radio, tako da je zanimljiv podatak da je on pokrenuo časopis “Erotika”, koji će kasnije pod vođstvom njegovog naslednika postao jedan od najčitanijih časopisa svih vremena na ovim prostorima.

Tvrda naučna fantastika je podvrsta književnog žanra prvenstveno okrenuta naučnoj tačnosti, tehnološkoj konzistentnosti i preciznosti i logici u fikciji. Najpoznatiji pisci koji su pisali u ovom podžanru su Artur Klark, Stanislav Lem, Isak Asimov, Robert Silverberg. U kinematografiji, u tvrdi sf može se svrstati „2001: Odiseja u svemiru“ (1968), „Solaris“ (1972), „Blejd raner“ (1982), „Gataka“ (1997), „Mesec“ (2009)...

Termin “meka” naučna fantastika je skovan nasuprot terminu tvrde fantastike, a oba su analogna engleskoj upotrebi reči „tvrde nauke“ (prirodne) i „meke nauke“ (društvene). Meki sf u književnim delima se više bavi pitanjima psihologije, sociologije i antropologije u kontekstu budućnosti. Obično je više spekulativan i okrenut likovima. Jedna od najvažnijih autorki ovog podžanra je Ursula Legvin („Leva ruka tame“), ali ovde se svrstavaju i takvi velikani kao što su Meri Šeli, Rej Bredberi, Filip Dik i Frenk Herbert. U meki sf spadaju i sve franšize „Zvezdanih staza“, „Zvezdanih ratova“, sve ekranizacije Herbertove „Dine“, kao i kultne serije poput „Farskejpa“ i „Fajerflaja“.

“Sirius” nije objavljivao samo bombastične spejs opere privlačne najširoj publici, već i ozbiljne priče koje bi se mogle svrstati u “tvrdu” naučnu fantastiku, kao i psihološko-spekulativni “meki” sf. Pošto je “Sirius” dostigao ogromnu popularnost u SFRJ, u redakciju je počeo da pristiže sve veći broj priča domaćih pisaca. Kuriozitet ovog magazina bio je to što su recenzije poslatih priča redovno objavljivane, pa je Jurković uskoro postao poznat i po svojim duhovitim i često vrlo oštrim kritikama odbijenih radova. Čitanje ozloglašene rubrike “Nije za Sirius” često je bilo skoro jednako zabavno kao i čitanje priča koje su objavljene.

Godine 1987, u vreme kada je “Sirius” počeo da posustaje, štafetu je polako preuzimao sjajni “Dnevnikov” mesečnik „Alef“ koji je uređivao pisac Boban Knežević. Nažalost, zbog sve teže situacije u državi, “Alef” nije imao šansu ni da se približi “Siriusovom stažu”, i poslednji 26. broj izašao je u januaru 1991. Ipak, za to kratko vreme, uz objavljivanje priča najboljih stranih autora, “Alef” je uspeo je da pruži i veliku šansu domaćim piscima, kao i sjajnim ilustratorima: neki od najboljih radova Dobrosava Boba Živkovića nastali su baš za ovaj časopis.

Nastasja Pisarev