U KCNS otvoren Međunarodni festival proze “Prosefest”

- Na­la­zi­mo se na ne­če­mu što je­ste i što bi uvek tre­ba­lo da bu­de sla­vlje knji­žev­no­sti, pri­če, tek­sta i ri­me – re­kao je Jer­go­vić. - I u osno­vi i na sva­ki na­čin to bi tre­ba­lo da bu­de sla­vlje­nje ne­če­ga što ni­je ko­lek­tiv­no, što je do po­sled­nje sr­ži, do po­sled­nje re­če­ni­ce i po­sled­nje re­či in­di­vi­du­a­li­zi­ra­no. A ono što je in­di­vi­du­a­li­zi­ra­no nas za­pra­vo spa­ša­va od kla­nja, od te­ro­ri­stič­kog na­pa­da i od ra­ta. Je­di­no dok smo sa­mi na­spram sve­ta i dok je na­ša reč sa­ma na­spram sve­ta mi smo ne­spo­sob­ni da se pre­tvo­ri­mo u ma­sov­ne ubi­ce i u ma­ni­ja­ke, jer sva­ki ma­sov­ni ubi­ca ubi­ja u ime ne­ke ko­lek­tiv­ne ide­je čak i on­da ka­da to ne iz­gle­da ta­ko. I ako knji­žev­nost ima ne­ku svr­hu, a za­pra­vo je ne­ma, jer ona je sa­moj se­bi svr­ha, knji­žev­nost je svr­ha ljud­sko­sti, ali ako ipak ima ne­ku svr­hu on­da je to da lju­de za­dr­ži u sta­nju iz­van kr­da i u sta­nju je­din­stve­no­sti, u onom sta­nju u ko­me se lju­di ne pre­tva­ra­ju u ma­sov­ne ubi­ce.

Jer­go­vi­ću je kao po­klon uru­če­no pi­smo ko­je je 2000. Kul­tur­nom cen­tru upu­tio Alek­san­dar Ti­šma upu­ću­ju­ći ih da po­zo­vu kao go­sta ta­da mla­dog pi­sca Mi­ljen­ka Jer­go­vi­ća za ko­ga je već ta­da ve­ro­vao da će stvo­ri­ti zna­čaj­no knji­žev­no de­lo

Ovo­go­di­šnji do­bit­nik na­gra­de na­zva­ne po ro­do­na­čel­ni­ku srp­skog ro­ma­na Mi­lo­va­nu Vi­da­ko­vi­ću (1780-1841) je Vik­tor Je­ro­fe­jev, je­dan od naj­po­zna­ti­jih sa­vre­me­nih ru­skih knji­žev­ni­ka. Iz­da­vač­ka ku­ća “Ge­o­po­e­ti­ka” je do sa­da ob­ja­vi­la niz nje­go­vih na­slo­va me­đu ko­ji­ma su "En­ci­klo­pe­di­ja ru­ske du­še", "Pet re­ka ži­vo­ta", "Do­bri Sta­ljin", "De Pro­fun­dis", "Te­lo" i sa­da no­vi ro­man "Ru­ži­ča­sta mi­ši­ca". Na­gra­du, ko­ju je do sa­da do­bi­lo niz na­ših i svet­skih is­tak­nu­tih pi­sa­ca mu je uru­čio Bo­jan Pa­na­o­to­vić, di­rek­tor KCNS.

Pri­ma­ju­ći ovo ugled­no pri­zna­nje Je­ro­fe­jev je uka­zao da on kao pi­sac uvek ide pro­tiv stru­je, pro­tiv to­ko­va ru­ske knji­žev­no­sti. Ci­ti­ra­ju­ći re­či Tur­ge­nje­va iz ro­ma­na “Oče­vi i oci” da je čo­vek do­bar, a okol­no­sti su lo­še, Je­ro­fe­jev je re­kao da to zna­či da tre­ba me­nja­ti okol­no­sti, ali on se pi­ta ko je on­da stvo­rio te lo­še okol­no­sti i ka­ko je to mo­gao da uči­ni do­bar čo­vek što je jed­na od te­ma o ko­joj pi­še. Kul­tu­ra je, po nje­go­vim re­či­ma bor­ba sa en­tro­pi­jom, ha­o­som, ras­pa­da­njem i kao što je oči­gled­no či­tav naš ljud­ski pro­je­kat je ve­zan sa tom bor­bom. Ne­ka­da se lo­še bo­ri­mo, ne­ka­da se uop­šte ne bo­ri­mo, ne­ka­da se za­jed­no sa en­tro­pi­jom bo­ri­mo pro­tiv nas sa­mih. Za­hva­lio se svom iz­da­va­ču “Ge­o­po­e­ti­ci” i omi­lje­nom pre­vo­di­o­cu Dra­gi­nji Ra­ma­dan­ski uka­zu­ju­ći da mu je po­seb­no va­žno što je u Sr­bi­ji pre­ve­de­no i ob­ja­vlje­no de­set nje­go­vih knji­ga. Za­vr­šio je u ša­lji­vom to­nu re­kav­ši da su Sr­bi i Ru­si slič­ni i to ga pla­ši, jer ako je ov­de do­bio pri­zna­nje zna­či da se i u Ru­si­ji ne­što spre­ma.

Raz­go­vor sa Je­ro­fe­je­vim su za­tim vo­di­li uče­ni­ci gim­na­zi­je “Jo­van Jo­va­no­vić Zmaj”, a o nje­go­vom de­lu go­vo­ri­la je pre­vo­di­lac Dra­gi­nja Ra­ma­dan­ski. Jed­na od oso­be­no­sti ovog fe­sti­va­la je uklju­či­va­nje mla­de pu­bli­ke i no­vo­sad­skih sred­njo­ško­la­ca ko­ji su mo­de­ra­to­ri raz­go­vo­ra sa go­sti­ma “Pro­se­fe­sta”, a ne sa­mo pa­siv­ni slu­ša­o­ci.

N. Po­pov

U sredu na Pro­se­fe­stu

U sredu u 12,3o Vik­tor Je­ro­fe­jev će raz­go­va­ra­ti sa uče­ni­ci­ma u Gim­na­zi­ji “Jo­van Jo­va­no­vić Zmaj”, a u 18 je gost Ru­skog cen­tra ove ško­le. U 13,3o pred uče­ni­ci­ma Gim­na­zi­je “Sve­to­zar Mar­ko­vić” je ma­đar­ski pi­sac Ro­land Or­čik. Knji­žev­no ve­če Dra­gi­nje Ra­ma­dan­ski je u 20,30 u KSNS, a o njoj će go­vo­ri­ti Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić.