Rebalans je kvalitativni pomak, rastu prihodi

Kako kaže, treba videti da li se ikada u prošlosti desilo da se struktura prihoda i rashoda menja na ovaj način.



"Konačni fiskalni rezultat ostaje nepromenjen - 0,5 odsto blagi deficit kao što je bilo planirano, a imamo bitne izmene u strukturi prihoda i rashoda, odnosno vidi se da rastu prihodi zbog kvalitetnije privredne strukture i dinamike pa se to oslikava na boljoj naplati poreza na dohodak koji raste", ističe Nikolić za Tanjug.



Kako kaže, važno je što će doći i do povećanja plata i jednokratnog povećanja za penzionere.



Ističe da je još bitnije da raste zaposlenost, da raste masa zarada te da se beleži i veći priliv u budžetu.



"Kada pogledamo rashodnu stranu, očigledno je da kreatori ekonomske politike razmišljaju da u nepovoljnim okolnostima zbog recesije u širem okruženju u zemljama evrozone, i ograničenja prištinske administracije imamo jasnu nameru da povećamo tražnju tako što pre svega povećavaju kapitalne izdatke države na infrastrukturne projekte i planirano je da oni budu veći za oko 20 milijardi dinara i dostići će nivo koji je potreban našoj zemlji", istakao je on.



Kako navodi, važno je da će se nastaviti sa tendencijom razduživanja i da je planiran udeo javnog duga od 52 odsto BDP, što je niže nego prošle godine.



"Sve u svemu ovo je jedan rebalans koji može pozitivno da se oceni, kvalitativni pomak koji gotovo da nije zabeležen do sada u Srbiji, i da se struktura prihoda i rashoda menja na ovaj način", ističe Nikolić.



Narodni poslanici počeće 2. oktobra raspravu o rebalansu ovogodišnjeg budžeta kojim je predviđeno smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu, kao i o obezbeđenju dodatnih sredstava za nove troškove iz državne kase.



Odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu rezultiralo je stvaranjem fiskalnog prostora koji je upotrebljen za povećanje plata, finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata, kao obezbeđenje nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda, navodi se u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2019. godinu koji će se naći pred poslanicima.



Ovim rebalansom predviđeno je smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu, kao i obezbeđenje dodatnih sredstava za rashode za zaposlene zbog uvećanja osnovice, počev od plate za novembar, izdatke za izgradnju putne infrastrukture, isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i druge rashode.



Najznačajnije promene sprovedene su kod sudova i Tužilaštvu jer je za njih opredeljeno više novca za redovan rad.



Povećan je i iznos sredstava za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima na osnovu Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.



Takođe, povećan je iznos sredstava za rashode po osnovu otplata kamata.



Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povećan je iznos para koje će moći da daju za naučno-istraživačke delatnosti, dok su Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbeđena dodatna sredstva za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.



Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture povećana su sredstva za izgradnju putne infrastrukture i to za realizaciju projekta izgradnje autoputa E-763, deonica Obrenovac - Ljig, za izgradnju autoputa E-761, deonica Pojate - Preljina i autoputa Beograd - Sarajevo.



Potpredsednica vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović izjavila je danas da će rebalansom budžeta biti izdvođena dodatna sredstva za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata i da će, na primer, u novembru moći da počnu radovi na izgradnji autoputa i brze saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica.



U tom ministarstvu je rečeno Tanjugu da predlog rebalansa budžeta predviđa dodatna sredstva za deonice Ruma - Šabac - Loznica od 600 miliona dinara, zatim za Moravski koridor 14 milijardi dinara, za deo autoputa "Miloš Veliki" od Preljine do Požege 550 miliona dinara, za autoput Beograd - Sarajevo od Sremske Rače do Kuzmina 1,45 milijardi dinara, kao i sredstva za druge projekte.



Kako je rekla, Srbija zahvaljujući stabilnoj finansijskoj situaciji 2019. i 2020. počinje izgradnju šest autoputeva, što je ozbiljan investicioni plan.



"Ministarstvo građevine je poznato po tome da iskoristi sav svoj budžet, a nekada tu bude i dodatnih sredstava, tako je bilo svake godine. U tom smislu novac koji se sada dobija za infrastrukturu rebalansu budžeta odnosi se isključivo na kapitalne investicije. Nema tu novca za dodatno zapošljavanje i plate".



Kaže da će rebalansom dodatna sredstva biti namenjena za deonicu Preljina - Požega, zatim za autoput Sremska Rača - Kuzmin, kao i za Moravski koridor za koji se već narednih nedelja očekuje zaključivanje komercijalnog ugovora.



"Budući da je kod Kruševca završena eksproprijacija možemo početi i radove na tom važnom autoputu. Četvrto se odnosi na autoput i brzu saobraćajnicu Ruma - Šabac - Loznica".



Kako je rekla, taj novac nije bio predviđen u budžetu za ovu godinu zato što nije bila spremna projektno - tehnička dokumentacija.



Premijerka Ana Brnabić inače, rekla je ranije da je to prvi pozitivni rebalans u Srbiji.



"To znači da ga imamo ne zato što smo povećali rashode, pa sada to pokrivamo, već zato što smo povećali prihode, koji su veći od očekivanih", rekla je premijerka.



Kako je rekla, rebalansom budžeta vlada želi da te uvećane prihode raspodeli i vrati nešto građanima kroz povećanje plata i podršku penzionerima, u skladu sa prioritetima, za bolji životni standard i kroz dodatna ulaganja u infrasturkturu.