Rebalans budžeta: Pokrajinska kasa teška 74,9 milijarde dinara

Za rebalans je glasalo 77 poslanika iz vladajuće koalicije (SNS, SPS, JS i SVM), a 17 parlamentaraca iz opozicionih političkih stranaka (SRS i LSV) bilo je protiv. 

Ukupan obim rebalansiranog budžeta je utvrđen na 74,9 milijarde dinara, što je 467,8 miliona dinara više od osnovnog budžeta za ovu godinu. Više od 55 odsto novca će biti usmereno za kulturu, obrazovanje, socijalnu zaštitu i politiku za mlade. Tako je u ulaganje u politiku za mlade usmereno dodatnih 25 miliona dinara, za kulturu 250,2 miliona, za socijalnu zaštitu, zaštitu ljudskih prava i rodnu ravnopravnost dodatna 22,5 miliona, za materinski dodatak i ulaganje u ustanove socijalne zaštite 128,5 miliona, za finansijsku pomoć bračnim parovima za kupovinu kuća s okućnicom 20 miliona, i 23,73 miliona dinara za podršku izbeglih, prognanih i raseljenih lica.   

Prva sednica nakon letnje pauze protekla je u očekivanoj polemici vlasti i opozicije, bojkotu zasedanja od poslanika članova stranaka Saveza za Srbiju, partijskom pregrupisavanju prelaskom Nenada Borovića iz opozicione Demokratske stranke u vladajuću Srpsku naprednu stranku, ali i primetnom izostanku svih poslanika Socijalističke partije Srbije s rasprave povodom prve tačke dnevnog reda koja se odnosila na izveštaj o trošenju pokrajinskog budžeta od januara do juna ove godine.

Uoči skupštinske sednice, poslanici DS-a su poručili da je prelazak njihovog člana i kolege iz poslaničke klupe u SNS samo potvrda izuzetno lošeg političkog ambijenta i da je odluka DS-a o bojkotu skupštinskih sednica, ali i predstojećih izbora, potpuno opravdana.

Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški rekao je da poslanici te stranke neće glasati ni za izveštaj o trošenju novca, ni za rebalans jer pokazuje loše stanje i s prihodovne strane i s rashodne, što govori o tome da budžet nije dobro ni planiran, ni realizovan.

On je istakao zabrinutost što su prihodi po osnovu poreza na dobit preduzeća smanjeni 680 miliona dinara, što je, po njegovoj oceni, zabrinjavajuće i pokazuje kako je poslovala vojvođanska privreda u prošloj godini.

Govoreći o „novom preletu u Skupštini Vojvodine”, šef poslaničke grupe radikala Đurađ Jakšić rekao je da se ta stranka principijelno zalagala za to da svi poslanici koji napuste stranku, vrate i poslanički mandat stranci koja ih je kandidovala na listi, i da se to odnosi i na slučaj poslanika Borovića. “To je batina koju je instalirao DS maja 2010. godine, kada je ukinuo institut blanko ostavke“, rekao je Jakšić i dodao da bi bilo dobro da se institut blanko ostavki vrati kao mera obezbeđenja stranaka i njihovih mandata.

Poslanik SRS-a Nemanja Šarčević rekao je, između ostalog, za skupštinskom govornicom da se u Skupštini Vojvodine sprovodi svojevrsna nepravda spram poslanika koji redovno učestvuju u radu Skupštine i poslanika koji ne prisustvuju skupštinskim sednicama, a na stalnom su radu u pokrajinskom parlamentu.

Šef poslaničke grupe „Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka“ Đurađ Jakšić, rekao je da rebalans budžeta kasni tri meseca jer se na rebalans ide posle usvajanja završnog računa i novac usmerava na neophodne projekte.

– O tome šta SRS misli o predlogu rebalansa svedoči i 26 amandmana koje smo podneli i pokušali da oplemenimo Predlog budžeta, preusmeravajući novac s megalomanskih, preskupih, nepotrebnih i promašenih projekata i programa na one oblasti života koje su od krucijalnog značaja za građane koji žive u Vojvodini – kazao je Jakšić. – Ali, po već ustaljenom pravilu, Pokrajinska vlada je odbacila svih 26 amandmana, tako da imamo jedan budžet koji je u maloj meri izmenjen i koji je prepun rupa, prekomernog i nenormalnog trošenja miliona na programe i projekte koji građanima neće omogućiti bolji život.

Govoreći o realizaciji budžeta za prvih šest meseci ove godine, izveštaj pokazuje da će veliki broj planiranih programskih aktivnosti „ostati mrtvo slovo na papiru“ i da će biti „promašena i protraćena godina“.

– Tekuća budžetska rezerva je u prvoj polovini godine bukvalno spiskana, što nam govori da, kada vlast nema dovoljno jasnu viziju razvoja pokrajine, kada vodi o-ruk politiku, onda je tekuća budžetska rezerva važan izvor finanasiranja za projekte koje su nekome u dokolici pali na pamet – kazao je, između ostalog, Jakšić.

Predsednik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje” Milenko Jovanov kazao je da izveštaj za šestomesečnu realizaciju budžeta pokazao da su prihodi relativno dobro planirani i da su na 50 odsto ostvarenja, što i treba da bude, dok su rashodi nešto niži, ali je to posledica činjenice da Uprava za kapitalna ulaganja raspisuje nabavke koje dugo traju i da su to procesi i projekti koji se sprovode kasnije i traju jednu, dve ili tri godine, te da će se procenat realizacije značajno povećati u drugoj polovini godine.

– Što se tiče rebalansa budžeta, mi ponovo imamo rebalans naviše, i to je već praksa od 2016. godine – naglasio je Jovanov. – Ovaj put se to povećava 500 miliona dinara, a ukupna suma kojom će se raspolagati u okviru budžeta, kroz promene nekih planova, uštede, biće oko 905 miliona dinara, što je ozbiljna svota za narednih šest meseci. U odnosu na 2016. godinu, mi danas, zaključno s ovim rebalansom, imamo budžet koji je 17 milijardi veći. To su ozbiljne pare, povećanje od 27 odsto, i pokazuje drugačiji odnos prema punjenju budžeta, posebno zato što ogroman deo tih prihoda potiče od ustupljenih prihoda, a oni su pokazatelj snage ekonomije i privrede koja funkcioniše na prostoru Vojvodine. To su prihodi koji potiču od zarada i poreza koji plaćaju privredni subjekti i koji se povećavaju iz godine u godinu.

Govoreći o optužbama opozicije da budžet nije dobro koncipiran i da je visok nivo budžetske rezerve, Jovanov je odgovorio da se tekuća budžetska rezerva puni od nerealizovanih projekata i ona završava kod građana Vojvodine, navodeći primer da je iz te rezerve 4,5 miliona potrošeno za renoviranje krova Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ u Kikindi.

Ponovo se smanjuju prihodi po osnovu zakupa poljoprivrednog zemljišta, rekao je Branislav Bogoroški (LSV)

– Od 2017. do dana iznos tih sredstava meri se milijardama – poručio je Bogaroški. – Mi smo u 2017. godini imali pad od dve milijarde dinara, sada se iz godine u godinu taj pad meri stotinama miliona dinara. To je evidentna posledica lošeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali u samom izveštaju o izvršenju budžeta o tome nema ni jedne jedine reči. Niko se ne bavi uzrokom takvog stanja, a opet će Pokrajinska vlada promovisati poljoprivredu kao jedan od svojih strateških ciljeva. Nema poljoprivrede kao strateškog cilja ukoliko vam je razlika u budžetu za poljoprivredu 580 miliona dinara u odnosu na prošlu godinu, a vi to gurate pod tepih.

– Kao neko ko je bio opozicioni poslanik, ne bih bio u koži opozicije ovoj vlasti iz prostog razloga što je vrlo teško pronaći bilo kakvu osnovanu kritiku – ukazao je Jovanov.

Izjave su juče izostale od predstavnika SPS-a, što uoči sednice, što za skupštinskom govornicom, jer su tokom rasprave o izveštaju o šestomesečnom utrošku budžeta svi poslanici te stranke napustili skupštinsku salu i vratili se neposredno pred glasanje i podržali izveštaj.

U poslaničke klupe juče se vratila i opoziciona poslanica Katica Bengin, koja je nakon raspada poslaničke grupe „Dosta je bilo” postala samostalna poslanica. Ona je za skupštinskom govornicom rekla da je ovim rebalansom svota koja se daje za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima najviša od 2006. godine, odnosno od osnivanja Pokrajinskog fonda za pomoć izbeglim, prognanim i raseljenim licima. Ona je, međutim, rekla i da se ne zna da li je to opravdano ili ne jer se ne zna broj osoba koje Fond planira da zbrine. Ona je postavila pitanje kada se planira ukidanje Fonda, s obzirom na to da je za to pitanje nadležan Republički komesarijat i, kako je dodala, „posle Drugog svetskog rata proces izbeglištva trajao je deset godina”.      

E. Marjanov, A. Savanović