Ima li biznis budućnost bez novih tehnologija?

Stvarni potencijal postoji i sad je vreme da se iskoristi prilika jer se pitanje - da li je digitalizacija potrebna - više ne postavlja, jer izbora nema.



Prema zajedničkom stavu učesnika panela, digitalna ekonomija raste brže od tradicionalne, a njena najveća prednost je to što se bazira na ideji. To znači da, za početak, ne zahteva veliki kapital.



“Kapital u jednom trenutku mora da dođe s obzirom na ekspanziju ideje, ali ako danas imate dobru ideju i ako kvalitetno radite na njoj, ako se služite digitalnim tehnologijama, tržište vam može biti ceo svet”, kaže za Tanjug Joško Mrndža, Google menadžer za Adriatika region.



Prema njegovim rečima, istraživanje koje je sproveo McKinsey nam ukazuje gde je region, gde zaostaje i koje su prilike koje iz toga proizilaze.



“Najvažniji zaključak je da je edukacija na nivou društva u celini ključna, kako unutar školstva, tako i unutar malih i srednjih preduzeća. Velike kompanije su već usvojile taj stav”, smatra Mrndža.



Iako se čini da svi koriste pametne uređaje, podaci govore da se u našem regionu upola manje koriste sve prednosti koje nudi digitalno doba nego što je to slučaj u razvijenim zemljama.



“Prirodno je da mlađe grupe kvalitetnije i brže koriste i usvajaju nova znanja, ali imamo dobar deo starijih ljudi koji jednostavno ne koriste nove tehnologije”, objašnjava Mrndža i dodaje da je, s obzirom na to da će nova radna mesta u budućnosti podrazumevati osnovne ili napredne digitalne veštine, važno da se celo društvo uključi u proces digitalizacije što pre.



Za to postoji nekoliko uslova: pre svega opšta edukacija, izgradnja infrastrukture u vidu 5G mreže i stalan rad na poboljšanju uslova za preduzetništvo - regulativa koja “ne smeta”, manji poreski pritisak i veći podsticaji.



Dakle, ne postavlja se pitanje da li je digitalizacija potrebna, već je pitanje kojom će brzinom naša ekonomija ući u voz u kom je već ceo svet.