Nakit Jozefa Hofmana i „Viner verkšteta”: Kad broš postane remek-delo

Kruna svega za mnoge je njihov nakit – broševi, igle za kosu i češljevi, ogrlice, narukvice...

Austrijski arhitekta Jozef Hofman je bio centralna figura u evoluciji modernog dizajna s kraja 19. veka, a naročito je značajan njegov rad u prvoj deceniji 20. veka. Kao osnivač „Viner verkšteta”, Hofman je bio pionirski praktičar onoga što će postati osnovni princip modernizma: dobar dizajn je način života.

Bio jedan od prvih pristalica novog umetničkog pravca s kraja 19. veka – bečke secesije, koja je raskrstila s akademizmom i kičom romantizma i negovala takozvani organski dizajn, gde su dominirale zakrivljene forme, a inspiracija bile biljke, životinje, ženski aktovi... Međutim, nakon osnivanja „Viner verkšteta” 1903. godine, Hofman je prihvatio lepotu geometrije, odvojio se od secesije i prvi zakoračio u budućnost. Stvorio je kubistička dela pre kubizma, art deko pre art dekoa, bauhaus pre bauhausa...

Kvadrat je bio jezgro Hofmanove estetike. Smatrao je to savršenom manifestacijom svog koncepta okvira, za koji je verovao da bi trebalo da objedini sve aspekte života, čineći ga ukupnim umetničkim delom. To se veoma dobro vidi u nakitu koji je stvorio.

Idu i do 300.000 evra

Broševi Jozefa Hofmana kreću se od 2.000 evra pa do 300.000.

Najjeftniji su najjednostavniji srebrni, ukrašeni emejlom, kreirani dvadesetih ili tridesetih godina 20. veka. Najskuplji su oni koji su dizajnirani za poznate bečke dame i porodice, poput Emili Floge, Eugenije (Made) Primavesi, Lili Vendorfer.

Najskuplji broševi su obično dimenzije 5,1 sa 5,1 centimetar, a u izradi su korišćeni zlato, srebro, brilijanti, koral, lapis, malahit, safiri...

Ima još nešto što je reviolucionarno: to je činjenica da u Hofmanovom nakitu vrednost ne daju brilijanti ili neko drugo drago kamenje već kreativnost i genijalnosti dizajnera. Koristio je on i brilijante i zlato, ali u manjoj meri, no, to nije bilo presudno.

Jednostavno rečeno, vrednost je bila u kreaciji, a ne u materijalima. Zbog toga se danas njegovi broševi od srebra i malahita prodaju i za više od 100.000 evra.

Njegov nakit u osnovi je minijaturno slikanje obojenim dragim kamenjem umesto bojom. Rani dizajni bili su vrlo geometrijski s kvadratnim i pravougaonim podelama, zajedno s arhitektonskim elementima kao što su stubovi. Koristeći grafički papir da konceptuališe svoje nacrte (slično minijaturnim arhitektonskim planovima), zanatlije su zatim izrađivale gotov nakit iz njegovih zahtevnih ilustracija.

Veoma je zanimljiva i interakcija Hofmana i Gustava Klimta. Naime, elementi i uzorci nakita, pa i celi broševi, Jozefa Hofmana mogu se videti na slikama Gustava Klimta.

Uz Hofmana i Mozera, veoma dobro se kotira i ono što su za „Viner verkštet” kreirali i Karl Oto Češka , Eduard Josef Vimer-Vis-gril, a izdvaja se i Dagobert Pehe. Nakit je obeležen registarskim oznakom „Wiener Werkstätte”, zajedno s monogramom umetnika i zanatlije, da bi se naglasila važnost sva tri „potpisa”.

Dejan Urošević