Majstori Viner Verkšteta tuku rekorde na aukcijama

Kada je primenjena umetnost u pitanju, to jest srebro, porcelan, keramika, staklo, nameštaj...  za naše prilike boljeg pokazatelja od onoga što se desilo u Beču nema, a tamo u drugoj deceniji 21. veka rekorde tuče ono što je u prvoj deceniji 20. veka kreirao Jozef Hofman, a prati ga njegova ekipa iz Viner verkšteta, to jest Bečke radionice. Pioniri svetskog modernizma i ljudi koji su, okupljeni oko bečke secesije, ili Viner verkšteta, praktično kreirali primenjenu umetnost 20. veka, hit su na svetskim i evropskim aukcijama. Tako je već gotovo dve decenije, a tako će biti i nadalje.

O čemu se radi najbolje pokazuju aukcije održane početkom decembra u Doroteumu i Palasu Kinski. Zadržaćemo se samo na jugendstilu, koji je i najatrktivniji, jer je praktično nemoguće napraviti jedinstveni pregled svih aukciji koju su održane samo krajem novembra i početkom decembra.

Za bokalčić za pavlaku, koji je 1904. ili 1905. godine kreirao Jozef Hofman, na aukciji odražanoj početkom decembra plaćeno je 85.000 evra. Bokalčić je od srebra, visok je svega 8,9 centimetara. Procenjena vrednost šampiona bila je, inače, od 30.000 do 50.000 evra.

Broš za 420.000 evra

U poslednjih dvadesetak godna rekorder po cenama je broš Jozefa Hofmana iz 1908. godine koji je prodat za 420.000 evra. Dimenzija su mu 5,5 puta 5,2 centimetara i kombinacija je srebra, zlata i poludragog kamenja.

Hofmanov sto za kartanje iz 1908. prodat je za 410.000 evra, luster iz 1903. godine dostigao je rekordnih 250.000 evra, srebrna stona lampa iz 1903. dogurala je do 160.000 evra...

Na istoj aukciji srebrni svećnjak Jozefa Hofmana dostigao je cenu od 40.000 evra. Šestokraki svećnjak nastao je oko 1924. godine, a visok je 20 centimetara. Poređenja radi, treba reći da je prošle godine u decembru rekorder bio srebrni čajnik Jozefa Hofmana iz 1905. koji je prodat za 149.000 evra.

Dobro se drži i ostala družina Bečke radionice.

Ogledalo koje je 1922. godine za Bečku radionicu dizajnirao Dagobert Peh prodato je za 50.000 evra. Dimenzije su mu 48h32,5 cntimetra. Dve čaše za vino koje je dizajnirao Oto Pručer prodate su za 17.500 evra. Proizvedene su u manufakturi „Majers Nefe” 1912. godine, a visina im je 12,5 centimetara. Na ceni je i „Lec” staklo. Vaza Kolomana Mozera iz 1903. godine od crno-belog stakla visine tek 12 santimetara dostigla je 27.000 evra. Vaza koju je kreirao Franc Hofšteter prodata je za 10.000 evra. Nastala je 1906. godine, a visina joj je 27,6 centimetara. Keramička figurina „Devojka s ružama” Mihaila Povolnog plaćena je 10.625 evra. Kreirana je 1910, a proizvedena između 1913. i 1919. godine u manufakturi „Gmundner keramik” i vioka je 28 centimetara. Cukerdoza (posuda za šećer) od keramike, visoka 11,5 centimetra, plaćena je 3.000 evra. Kreirali su je Mihail Povolni i Dagobert Peh, a proizvela ju je manufaktura „Gmundner keramik” 1919. godine.

Kada je nameštaj u pitanju, i tu se početak 20. veka dobro drži jer je sto koji je dizajnirao Adolf Los prodat za 10.000 evra. Uradila ga je fabrika „Šmit” iz Beča 1901. godine. Visok je 79 centimetara, a prečnik mu je 90 centimetara.

S druge strane, nije sve bilo preskupo: srebrni čep za flaše Jozefa Hofmana mogao se kupiti za 1.000 evra, „Gale” vaze su se kretale od 1.000 evra pa naviše, keramička činija „Viner verkšteta” mogla se kupiti i za 375 evra...

Sve u svemu, sada je izvesno da se tržište antikviteta okreće komadima kojima se tačno zna autor, to jest dizajner. Za visoke cene moraju da se poklope dizajn, vreme nastanka i autor. Firma ili epoha same po sebi više ne garantuju visoke cene na aukcijama.

Dejan Urošević