TVOJA REČ: Ninoslav Trajković (26) pola sveta prošpartao jugom

Otkako je 20. aprila 2017. godine krenuo u prvu avanturu, s najboljim prijateljem Đorđem Ilčešinom (26), navukao se na otkrivanje naizgled nedostižnih krajeva i tako učinio da uskoro sve kontinente drži na dlanu. Do sada je obišao četiri - Evropu, Aziju, Afriku i Australiju, a od naredne godine u planu je Severna Amerika, potom i Južna, a onda i - Antarktik!

Na svojim višemesečnim putovanjima, kad se sva tri saberu, prešao je oko 70.000 kilometara, uvideo je da Srbija ima svojih prednosti i mana u odnosu na ostale države u svetu, shvatio je da ga jedno mesto ne drži, najradije se priseća svega što je proživeo i neumorno planira nove putešestvije. A kad završi sa njima, onda će, rešen je, završiti i sa studiranjem.

- Ja sam večiti student na Ekonomskom fakultetu i tako će i ostati dok ne obiđem svet. Takav je plan, u stvari dogovor sa majkom. Obećao sam joj da ću nastaviti sa studijama kad obiđem svet i iz tog razloga sam izabrao najsporije moguće prevozno sredstvo, a to je jugo - objašnjava nam nasmejani Nino.

 Ostala su ti još tri kontinenta... A koliko ti je ispita ostalo?

- Mnogo više od preostalih kontinenata... Pa, puta pet... Znači, oko 15. Nije strašno, ali sam na pola puta.

 Dobro, na pola puta si da obiđeš svet i da završiš fakultet. Kako je došlo do toga da se opredeliš da ti putovanje bude prioritet i zašto baš na način na koji sve to i radiš?

- Nikad mi putovanje nije bilo prioritet, štaviše, nije mi bilo ni na kraj pameti. Jednostavno smo drugar i ja imali slobodnog vremena. Sve je počelo od mene i njega, jer smo prvu turu do Mongolije i nazad putovali zajedno.

 Pretpostavljam da je to bilo između ispita...

- Da, njemu između ispita, a meni između ispita i odlaska da radim na moru. Budući da je trebalo da se ne vidimo dva meseca, a najbolji smo drugari, smišljali smo šta bismo mogli da uradimo zajedno, da negde otputujemo. Imali smo maminog juga koji gde stane - stane, pa gde ćemo, biramo Sarajevo, ali to nam je blizu a imamo dva meseca na raspolaganju. Pa, hajde da idemo do Minska, pa do Moskve. Tako je krenulo i onda smo odlučili da idemo do Mongolije. Kontaktirali smo momke iz Rijeke koji su proputovali tim putem, dali su nam zeleno svetlo, posavetovali su nas i tako smo odlučili da bude humanitarnog karaktera, dobili smo sponzore, medijsku pratnju, svidelo nam se i eto. To je bila zaraza koja nas je uhvatila.

 Postoji li neka simbolika u tome što se vozite jugom, osim što predstavlja mamu na putu i vozilo koje je najsporije?

- S obzirom na to da smo obojica sa Ekonomskog fakulteta i slušamo dosta dobrih primera iz bivše Juge, kako je sistem funkcionisao i koja je razlika, kako je nekad bilo bajno,... Nekako, nostalgija kroz te države kroz koje putujemo, ima naših ljudi, pa da probudimo nostalgiju i u njima i da samim tim privučemo kako srpske pratioce, tako i hrvatske, crnogorske, makedonske,... A i jugo je bio jedini na raspolaganju, jeftin, zbog kojeg nikad ne bih žalio. Majka ga je kupila za 315 evra, tako da bi bila skuplja karta da se vratim nazad, a definitivno i skuplje da ga opravljam na putu.

 Koliko je ekonomičan taj eksperiment?

- Nikad nisam podvukao crtu, možda bih se i uplašio. Imali smo sponzore koji su nam davali opremu, opremali auto, ali u globalu, nije jeftino. Definitivno je jeftinije stopirati, ali mi smo taj auto koristili u smislu da smo ređe plaćali smeštaj za spavanje, spavali smo u njemu.

 Jel’ se moglo naspavati u autu i biti odmoran za naredni dan?

- Ne. Nekad se, čak, nije ni moglo zaspati. Odmornost je za nas bio luksuz. Bilo je slučajeva da smo tek osmu noć spavali u krevetu i tuširali se. Naravno, i osnovna higijena se svedena na minimum minimuma, ali kroz ta dva meseca putovanja niko ni ne traži da budemo čisti.

 Osim toga, šta ti je ostavilo najveći utisak sa svih putovanja?

- Dobro pitanje... Definitivno kontinent Australija. Pored toga - ljudi. Kroz sva tri velika putovanja, naši ljudi koji su se brinuli o nama, ambasadori, kontrolna odeljenja. Drago mi je što i dalje imam kontakta sa njima i što se vidimo kad imamo priliku.

 Kako su generalno ljudi reagovali na vas?

- Ljudi su sa mnom stupili u kontakt jer im je sve ovo bilo fascinantno, a za nas se malo pročulo, pogotovo kod naših ljudi u inostranstvu. Ako je jedan saznao da prolazim kroz afričku državu u kojoj sad živi, onda je celo njegovo društvo za to znalo i svi su me pratili. Unapred su planirali neki datum kad bih došao, pitali me šta mi treba, kako da mi pomognu, davali mi piće, hranu, smeštaj, sprovodili me kroz grad i tako.

 Znači, da nije bilo medija i medijske podrške, celo ovo putovanje bi teklo skroz drugačijim tokom?

- Tako je, to je sigurno. Verovatno bih 20 odsto ljudi upoznao. Samo u dva slučaja je bilo da je neko vide jugo, pa nam ostave poruku na brisačima ili nas zaustave na putu, kažu da su iz Srbije, ugoste nas... Tako da, zahvaljujući vama medijima imali smo sreće da vidimo sve živo.

 Budući da ste se uputili u nešto što je nesvakidašnje, da li ste imali neke strahove, šta ako se nešto desi? I, šta je ono najgore što ste očekivali da može da bude?

- Sam ambasador Rusije nam se obratio, kao što bi se obratio svojoj deci, da ne prolazimo kroz jedan deo Rusije, da je taj predeo veoma opasan i da se vratimo, da će on pustiti javnu notu da nas on vraća radi bezbednosti. Nakon tog razgovora odlučili smo da rizikujemo. Moramo malo da rizikujemo da bismo dobili. Nadali smo se najboljem, tako je i bilo. Nismo imali nikakvih problema i to je baš reč o putovanju u Mongoliju. A najnebezbednije, najugroženije sam se osećao u Pakistanu, provincija Baločistan, gde sam imao pratnju naoružanih osoba do zuba. To je provincija koja se pruža uz granicu s Avganistanom, tako da, nije bilo nimalo naivno. Ja sam pacifista i verujem u mir u svetu i prolongiram da ljudi izađu iz komfor zone, da ne gledaju gluposti na TV-u...

 ...Nego da idu na granicu Pakistana i Avganistana...

- Ne, ali da idu da upoznaju svet.

 S obzirom na to da sad planiraš nova putovanja, verujem da imaš manje vremena da se prisećaš onoga što si proputovao.

- Štaviše, često se prisećam. Baš sam pre neki dan listao slike, svaka druga mi izmami osmeh na lice... Kad listam Mongoliju, zovem Đorđa s kojim sam putovao, pa se smejemo, pričamo na tu temu. Australije se još ne prisećam jer se još nije slegla, ali Afrika mi je prvo solo putovanje, upoznao sam dobre ljude, video interesantne stvari i to mi je najmilije putovanje od sva tri.

 Kakav je osećaj kad si ovde i prisećaš se svega toga?

- Za mene nije tako lep osećaj jer uvek razmišljam o tome gde je šta bilo zanimljivo, a sad sam opet ovde, u Bečeju, u sobi, sam i zatvoren. Malo mi se sakrije osmeh, ali odmah razmišljam kako će mi sledeće putovanje biti još veće.

 Nakon što obiđeš ceo svet, šta onda? Mesec, Mars...?

- Nešto ćemo smisliti za juga, neka krila, ne znam, neki pogon. Pa eto, možda Mesec, blizu je i Mars.

 Sve je blizu za tebe... Koliko juga si promenio?

- Dva sam promenio. Jedan je služio do Mongolije i nazad, kao i do najjužnije tačke afričkog kontinenta. Iz milošte je nazvan Rino, po mom psu iz detinjstva. On je i dalje u voznom stanju, ali nisam imao novca da se s njim vratim, pa sam ga ostavio tamo u Južnoafričkoj Republici, a ljudi iz srpskog udruženja u Bocvani su ga prebacili kod sebe, gde se i sada nalazi, u dvorištu srpske pravoslavne crkve. Izložen je kao eksponat, jer je auto postao legenda naše auto-industrije.

 Planiraš li da ga posetiš nekad?

- To sigurno. Moja želja je da se u tom autu oženim. Nemam želju da ga vraćam, želim da bude tamo i predstavlja spomenik, i da se u toj crkvi oženim.

 A drugi jugo?

- Izrazio sam želju da nastavim da putujem i moj verni prijatelj mi je donirao svog juga. Bio je veoma zapušten, ali mi je rekao da ga sredim, prepišem na svoje ime i putujem s njim. Tako i bi.

 Da li i on ima neki naziv?

- Ima. Žensko je i zove se Rina. Ona je sad u Indiji i treba da se vrati.

 Čime ćeš se voziti na sledećem putovanju?

- Radim na tome. Trebalo bi da bude jugo, to bih najviše voleo.

1.     putovanje - od 20. aprila 2017 - Moldavija - 64 dana

2.     putovanje - od 20. aprila 2018 - Afrika - 54 dana

3.     putovanje - od 20. aprila 2019 - Australija

4.     putovanje - od 20. aprila 2020 - Severna Amerika

5.     (...)

Lea Radlovački