Najbolji posetilac dvorišta i bašti
Ježevi su noćne životinje, a smatraju ih za najplašljivije sisare. Bodlje i dlaka na trbuhu su boje zemlje. Jež ima kratke noge sa pet prstiju, jake vilice i oštre zube. Čulo mirisa i sluha mu je izrazito razvijeno, a u nevolji ume i da zapliva, iako nije ljubitelj vode.
Ženka othrani od dva do deset mladunaca i brine o njima dok ne počnu samostalno da se kreću. Kada se malo osamostale, mladunci idu sa mamom u lov. Ukoliko se mladunče izgubi visokim tonom traži pomoć.
Jež priprema svoje gnezdo u zemlji, oblaže ga lišćem, i bez ikakvog prekrivača, prespava celu zimu. Krajem oktobra i početkom novembra, čim se temperatura spusti ispod deset stepeni, jež pada u zimski san. Ukoliko se topli dani produže, on bude duže aktivan.
Tokom hibernacije, telesna temperatura ježa padne sa 35 na 10 stepeni, a puls mu padne sa 190 na 20 otkucaja u minuti. Može da prođe i do nekoliko minuta između dva udaha.
Ježevi važe za proždrljivce i večito su gladni. Hrane se plodovima šumskog rastinja, semenkama, korenjem, insektima, pa i gušterima i sitnim sisarima, te su mu na meniju i žabe i zmije. Kada oseti pasnost jež se smota u klupko.
Ježevi su dobrodošli gosti u svim dvorištima i baštama, jer će potamaniti sve štetočine koje prete vašim biljkama, s druge strane ježevi su sve češće kućni ljubimci. Ove drage i korisne životinje oslobodiće svako dvorište puževa, zmijskih jajašaca, raznih insekata i drugih štetočina. Kad u dvorištu imate ježa, ne morate biljke prskati pesticidima.
Rađaju se slepi, roze boje i bez bodlji. Prve bodlje su bele i savitljive, ali već nakon dan i po postaju braon.
Bodljikavi, mali ježevi spadaju u najpoznatije sisare, ali nemaju svi članovi porodice ježeva bodlje. Neke vrste imaju krzno, koje može biti grubo, ali i vrlo mekano. Postoji 25 vrsta ježeva.