Istražitelji ubistva mogu prepoznati i najperfidnije lažne tragove 

– Po činjenicama poznatim u javnosti o slučajevima koji su se kod nas desili u poslednjih trideset – trideset pet godina, pa i više, očigledno je da svi izvršioci misle da mogu na „lak način” doći do „plena”, nekog materijalnog bogatstva, pod znacima navoda, jer nikakvo bogatstvo stečeno krivičnim delom ne može doneti sreću, zadovoljstvo i opuštanje onom ko ga počini, to je sasvim sigurno. Nauka je kategorična – nema „savršenog zločina” jer uvek postoji greška, postoji samo „nesavršena istraga”.

I kad su načini kojima počinioci nastoje da prikriju sebe i upute službene organe na krivi trag krajnje domišljati, teško je da zavaraju sve istražne tehnike i metode forenzike.     

Istražitelji u Srbiji, po statistici za poslednje dve decenije koju je izneo direktor policije Vladimir Rebić, uspevaju da reše „više od 95 odsto krivičnih dela ubistva”.

Perović smatra da slučajevi koji dosad nisu rasvetljeni upućuju na zaključak da „istraga nije bila, u naučnom smislu, savršena”. 

Nedavni, međusobno nepovezani zločini: ubistvo četvoro članova dobrostojeće porodice Kazimirović u zaseoku Vratna, kod sela Jabukovac, koji su 9. avgusta pronađeni na svom porodičnom imanju ubijeni iz dva vatrena oružja, i ubistvo devizne prenzionerke iz Zemuna Majde Garović pre dva i po meseca, iako naizgled nalik na „mafijaške likvidacije”, nisu odveli istražitelje u tom pravcu.   

Istraga je, naime, u oba slučaja već posle nekoliko dana, otkrila osumnjičene u širem okruženju žrtava. Zbog teškog zločina u zaseoku Vratna, ubistva domaćina Raje Kazimirovića, njegove majke, starice u desetoj deceniji života, sestre i sestričina iz Nemačke koje su letos došle da ih posete, uhapšen je Davor P. (35) iz Jabukovca, koji se sumnjiči da je nesrećene ljude likvidrao svirepo, tražeći Rajinu „veliku ušteđevinu”, a našao je, navodno, po sopstvenom priznanju, koje su preneli mediji, 200 evra i 35.000 dinara. 

Zbog ubistva penzionerke Majde Garović uhapšena je njena poznanica, bivša komšinica, koja je, kako spekulišu mediji, navodno dugovala Majdi 2.500 evra, Jelena Š. (25), inače ćerka bivšeg narodnog poslanika i bivšeg savetnika u Ministarstvu rada Saše Dujovića.

Istražni organi sumnjiče Jelenu Š. da je „ubila  staricu 15. juna, a potom kolima prevezla telo žrtve do vikend-naselja kod Krčedina, gde ga je u kontejneru zapalila”.

Lane su snimci sigurnosne kamere otkrili istražiteljima da je iza kvazimafijaškog paravana oko ubistva građevinskog investitora Zorana Trifunovića 2. septembra 2018. u Beogradu, pokušala da se sakrije starica u osmoj deceniji života Stojanka Stojanović Coka. Navodno, zbog spora oko građevinske parcele na kojoj je Trifunović planirao gradnju zgrade, Coka je ubila investitora tako što mu je, kao slučajni prolaznik, „maskirana” kačketom i dečačkom sportskom odećom, prišla na ulici i upucala ga s tri hica iz pištolja, pri čemu ga je trećim „overila”, a potom se mirno udaljila ulicom.

Komisija veštaka neuropsihijatara i pshijatara još veštači Coku da bi utvrdili da li je uračunljiva ili nije.  

Kad su početkom februara 2015. godine u garaži biznismena Draga Mašulovića u Beogradu, u njegovom automobilu u kesi pronađeni njegov trup, ruke i potkolenice, niko u krugu rodbine i poznanika nije ni pomišljao da strašnu smrt dovede u vezu s njegovim prijateljem Obrenom Zirojevićem koji je, kako su kasnije svedočili na sudu, ožalošćenoj porodici čak pomagao u posluženju ljudi pridošlih da izjave saučešća.

Ubistva sve surovija i sa sve manje razloga

U slučajevima zločina koji su neretko surovi, potpuno neshvatljivi, a osumnjičeni osobe koje su do samog trenutka otkrivanja važile u svom okruženju za obične, korektne ljude, svi se neminovno zapitaju – da li su „normalni” – uračunljivi.

To pitanje postavlja i sud, kako napominje Perović, kad daje definitivan odgovor na pitanje da li je osumnjičeni kriv ili nije, da li je bio svestan svojih radnji i  želeo njihovo izvršenje ili je pak bio neuračunljiv pa nije mogao upravljati svojim postupcima.

– Iz svoje dugogodišnje stručne prakse, a i upoznat s različitim slučajevima iz sredstava javnog informisanja, imam utisak da su zločini sve suroviji i sa sve manje „razloga” jer nijedan razlog ne može opravdati zločin bilo koje vrste, ali počinioci vide samo svoj cilj – kaže Zoran Perović.

Istraga je, ipak, ubrzo došla do Zirojevića, a potom je i optužen za teško ubistvo iz koristoljublja – da je u svom stanu u Beogradu, tokom sukoba zbog neke neraščišćene imovinske priče, ubio poznanika tako što mu je „čekićem zadao 15 udaraca u potiljak, a da bi sakrio zločin, u kupatilu mu odsekao udove i delove potrpao u kesu, pa kesu u kola žrtve, koja je prevezao i ostavio parkirana u Mašulovićevoj garaži. Krvavu odeću i natkolenice, koje nije uspeo da prenese, sakrio je u nedovršenoj prostoriji u svom stanu”.

Posle ponovljenog prvostepenog suđenja, Zirojević je u junu ove godine osuđen na 15 godina zatvora, maksimalnu kaznu za krivično delo ubistva, jer je, po stavu presude, na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno da je ubistvo počinio u stanju povišene emocionalne napetosti, a ne iz koristoljublja. 

J. Jakovljević