Trećina poginulih u nesrećama su stariji od 65 godina

Drugim rečima, u proseku, svaki drugi dan jedno starije lice pogine u saobraćajnim nezgodama i svakoga dana ih bude povređeno oko pet.

U prethodne tri godine, od 2016. do 2018, u saobraćajnim nezgodama poginulo je ukupno 469 starijih lica i povređeno 6.600. Podaci govore da je ugroženost starijih lica u saobraćaju velika, saopštila je nedavno Agencija za bezbednost saobraćaja.  Od ukupnog broja poginulih u saobraćajnim nezgodama, oko 27 procenata su bila starija lica, a u ukupnom broju povređenih čine 11 procenata. U prilog činjenici o velikoj ugroženosti starijih lica ide i podatak o tome da starija lica manje učestvuju u saobraćaju od prosečnog stanovnika Srbije. U odnosu na svojstvo učešća u saobraćajnim nezgodama, starija lica su najviše ugrožena kao pešaci i biciklisti. Od ukupnog broja poginulih pešaka 49 odsto su starija lica, a od ukupnog broja poginulih biciklista 47 odsto.

Osim toga, od ukupnog broja lica poginulih na traktoru 42 procenta  su starija lica. U putničkom automobilu od ukupnog broja poginulih oko 15 procenata je starijih, a od ukupnog broja poginulih mopedista svih starosnih kategorija, 18 odsto su starija lica.

„Toliko stradanje starijih u svojstvu pešaka i bicikliste se u velikoj meri može dovesti u vezu s dva faktora: psiho-fizička ograničenja i fizička ranjivost. Kako ljudi stare, javljaju se funkcionalna ograničenja i poremećaji, kao što su smanjenje vizuelnih i slušnih sposobnosti, produžava se vreme reakcije, sporije se kreću od mlađih osoba, javljaju se poteškoće s deljenjem pažnje, poteškoće s demencijom”, ukazuju u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Kada starija lica učestvuju u saobraćajnim nezgodama u svojstvu pešaka ili bicikliste, nemaju nikakvu spoljnu zaštitu, usled čega postoji veći rizik da zadobiju teške telesne povrede (lomovi kostiju, kuka, i sl.), ali i smrtne povrede, nego što je to slučaj kada učestvuju u nezgodi kao putnici ili vozači u putničkom vozilu. Iz tog razloga Svetska zdravstvena organizacija (NJHO) je pešake i bicikliste, a posebno starija lica u svojstvu pešaka i biciklista, proglasila ranjivom kategorijom učesnika u saobraćaju.

Muškarci dva puta ugroženiji od žena

Lica starija od 65 godina muškog pola su više od dva puta (70 dosto) ugroženija od žena (30 odsto). Starije žene su u saobraćaju najviše ugrožena kao pešaci i putnici u putničkom vozilu, a muškarci kao vozači i pešaci.

Kada se posmatra dnevna i časovna raspodela saobraćajnih nezgoda s poginulima starijim od 65 godina, može se uočiti da oni najviše smrtno stradaju petkom i u vreme sumraka i „prvog mraka”, odnosno između 17 i 19 časova.

U saobraćajnim nezgodama lica starija od 65 godina najviše smrtno stradaju kao pešaci (45 odsto) – gotovo svaki drugi poginuli, a zatim u svojstvu vozača (40 procenata), i na kraju kao putnici u vozilu (15 odsto), predočavaju analize Agencije za bezbednost saobraćaja.

Od ukupnog broja poginulih starijih od 65 godina u svojstvu vozača, najviše pogine u svojstvu vozača putničkog automobila, oko 38 odsto, u svojstvu bicikliste smrtno strada 36 procenata, a u svojstvu vozača traktora 17 odsto.  Od ukupnog broja starijih od 65 godina povređenih u saobraćajnim nezgodama najviše je vozača (42 procenta), zatim pešaka (32 odsto) i putnika (26 odsto). U svojstvu vozača, najviše starijih lica bude povređeno kao vozač putničkog vozila, oko 48 odsto, zatim u svojstvu vozača bicikla – 38 odsto, dok u svojstvu vozača mopeda bude povređeno oko sedam odsto starijih.

„Takvi podaci se mogu dovesti u vezu s tim što lica starija od 65 godina u saobraćaju najviše učestvuju kao pešaci, ali i s njihovim umanjenim psihomotornim sposobnostima, kao i time da su u svojstvu pešaka najslabije zaštićeni”, ističu u Agenciji.

Gledano po mesecima, najviše nastradalih učesnika u saobraćaju starijih od 65 godina, od 2016. do 2018. godine bilo u oktobru je, septembru i julu.

U tom periodu najviše smrtno stradalih učesnika u saobraćaju starijih od 65 godina je bilo u periodu od avgusta do decembra. Takvi podaci se mogu dovesti u vezu s činjenicom da se taj period godine smatra sezonom poljoprivrednih radova.       

M. Bozokin