Трећина погинулих у несрећама су старији од 65 година

Другим речима, у просеку, сваки други дан једно старије лице погине у саобраћајним незгодама и свакога дана их буде повређено око пет.

У prеthodnе три године, од 2016. до 2018, у саобраћајним незгодама погинуло је укупно 469 старијих лица и повређено 6.600. Подаци говоре да је угроженост старијих лица у саобраћају велика, саопштила је недавно Агенција за безбедност саобраћаја.  Од укупног броја погинулих у саобраћајним незгодама, око 27 процената су била старија лица, а у укупном броју повређених чине 11 процената. У прилог чињеници о великој угрожености старијих лица иде и податак о томе да старија лица мање учествују у саобраћају од просечног становника Србије. У односу на својство учешћа у саобраћајним незгодама, старија лица су највише угрожена као пешаци и бициклисти. Од укупног броја погинулих пешака 49 одсто су старија лица, а од укупног броја погинулих бициклиста 47 одсто.

Осим тога, од укупног броја лица погинулих на трактору 42 процента  су старија лица. У путничком аутомобилу од укупног броја погинулих око 15 процената је старијих, а од укупног броја погинулих мопедиста свих старосних категорија, 18 одсто су старија лица.

„Толико страдање старијих у својству пешака и бициклисте се у великој мери може довести у везу с два фактора: психо-физичка ограничења и физичка рањивост. Како људи старе, јављају се функционална ограничења и поремећаји, као што су смањење визуелних и слушних способности, продужава се време реакције, спорије се крећу од млађих особа, јављају се потешкоће с дељењем пажње, потешкоће с деменцијом”, указују у Агенцији за безбедност саобраћаја.

Када старија лица учествују у саобраћајним незгодама у својству пешака или бициклисте, немају никакву спољну заштиту, услед чега постоји већи ризик да задобију тешке телесне повреде (ломови костију, кука, и сл.), али и смртне повреде, него што је то случај када учествују у незгоди као путници или возачи у путничком возилу. Из тог разлога Светска здравствена организација (ЊХО) је пешаке и бициклисте, а посебно старија лица у својству пешака и бициклиста, прогласила рањивом категоријом учесника у саобраћају.

Мушкарци два пута угроженији од жена

Лица старија од 65 година мушког пола су више од два пута (70 досто) угроженија од жена (30 одсто). Старије жене су у саобраћају највише угрожена као пешаци и путници у путничком возилу, а мушкарци као возачи и пешаци.

Када се посматра дневна и часовна расподела саобраћајних незгода с погинулима старијим од 65 година, може се уочити да они највише смртно страдају петком и у време сумрака и „првог мрака”, односно између 17 и 19 часова.

У саобраћајним незгодама лица старија од 65 година највише смртно страдају као пешаци (45 одсто) – готово сваки други погинули, а затим у својству возача (40 процената), и на крају као путници у возилу (15 одсто), предочавају анализе Агенције за безбедност саобраћаја.

Од укупног броја погинулих старијих од 65 година у својству возача, највише погине у својству возача путничког аутомобила, око 38 одсто, у својству бициклисте смртно страда 36 процената, а у својству возача трактора 17 одсто.  Од укупног броја старијих од 65 година повређених у саобраћајним незгодама највише је возача (42 процента), затим пешака (32 одсто) и путника (26 одсто). У својству возача, највише старијих лица буде повређено као возач путничког возила, око 48 одсто, затим у својству возача бицикла – 38 одсто, док у својству возача мопеда буде повређено око седам одсто старијих.

„Такви подаци се могу довести у везу с тим што лица старија од 65 година у саобраћају највише учествују као пешаци, али и с њиховим умањеним психомоторним способностима, као и тиме да су у својству пешака најслабије заштићени”, истичу у Агенцији.

Гледано по месецима, највише настрадалих учесника у саобраћају старијих од 65 година, од 2016. до 2018. године било у октобру је, септембру и јулу.

У том периоду највише смртно страдалих учесника у саобраћају старијих од 65 година је било у периоду од августа до децембра. Такви подаци се могу довести у везу с чињеницом да се тај период године сматра сезоном пољопривредних радова.       

М. Бозокин