U Srbiji se proizvode i prodaju ekskluzivni, retki i skupi proizvodi: Kupce čekaju magareće mleko, konjski kulen...
Odavno se na srpskom tržištu mogu kupiti proizvodi isti ili slični onima kojih već dugo ima po evropskim i svetskim pijacama i u marketima. No, srpski potrošači nisu navikli na ukuse i mirise pojedinih proizvoda, a dosta toga je i u njihovoj ceni.
Mediji objavljuju informaciju da se u jednom novobeogradskom marketu prodaju banane koje koštaju čak 1.149,99 dinara za kilogram. Cena je tolika jer nije reč o običnim bananama na koje smo navikli već o crvenim, koje rastu u Aziji i Južnoj Americi, a ima ih i u Australiji. Ove banane najpopularnije su u Centralnoj Americi, gde su i najviše izvozene i za koje vlada interesovanje američkih potrošača.
Da i Srbija ima šta da ponudi onima s dubokim yepom - odnosno da proizvodi ekskluzivne, retke i skupe proizvode potvđuje nekoliko priimera. Naime, na proleće će se u Bobovu kod Svilajnca otvariti farma magaracija s koje bi narednih godina na srpsko tržište, a potom i evropsko, trebali da stižu proizvodi ove životinje - magareće mleko i prerađevine. Znaju srpski potrošači da je magareće mleko bilo veoma cenjeno još kod drevnih naroda, da su ga Stari Rimljani smatrali luksuznim pićem ili da se Kleoptara u njemu kupala da bi očuvala lepotu svoje kože. No, isto tako znaju da ono danas spada u nekoliko najskupljih vrsta mleka na svetu. Trenutno, na tržištu dostiže cenu od 40 do 50 evra po litru.
Specijalni rezervat prirode “Zasavica” kod Sremske Mitrovice već tržištu nudi magareće proizvode. Tako se decilitar likera od magarećeg mleka prodaje za 1.150 dinara, dok 50 grama magarećeg sira, koji je jedinstven i najskuplji na svetu, košta 7.800 dinara. Za istu količinu običnog magarećeg sira potrebno je izdvojiti oko 6.000 dinara. Naravno da za prosečnog građanina naše zemlje ova gramaža magarećeg sira košta basnoslovno, ali to nije slučaj s mnogim evropskim i svetskim potrošačima. Naime, ovaj sir je, uprkos visokoj ceni, veoma tražena roba često je na trpezama.
Egzotika u tanjiru
U specijalizovanim, posebno stranim, trgovinskim objektima u ponudi su i meso od bizona kao i nekih egzotičnih životinja, ali je interesovanje srpskih potrošača za kupovinu – što zbog cene, što zbog nepoznavanja proizvoda – izuzetno mala ili je gotvo i nema. Te vrste mesa jesu atraktivne i često se prodaju u nekim drugim državama, ali na našem tržištu kupaca jednostavno nema.
U istoj prodavnici gde se može kupiti magareći sir i liker - SRP ”Zasavica”, prodaju se i kozmetički proizvodi, a u ponudi su i noćna krema za lice od magarećeg mleka po ceni od 3.000 dinara, dok sapun od istog mleka košta 600 dinara. Na policama je i kulen, ali od konjskog mesa, a kilogram ovog specijaliteta, proizvedenog od mesa domaćeg brdskog konja, košta 3.000 dinara. Ovaj kulen svakako je veoma redak jer skoro da su nestale mesare u kojima se prodaje konjsko meso, iako nutricionisti ističu da je ono znatno zdravije i korisnije od drugih vrsta mesa i preporučuju ga pre svega onima koji imaju problema s malokrvnošću.
Svinjsko meso je poslednjih meseci znatno poskupelo u domaćim mesarama i marketima, a potrošači ga, zbog sve vieš ceen, sve manje kupuju. To, ipak, nije uticalo da se na našem tržištu smanji ponuda mesa mangulice - posebne vrste svinja čije meso ima daleko bolje karaketristike od svinjskog mesa koje se na tržištu nudi. Dok za kilogram slanina od “obične” svinje treba platiti oko 800 dinara, ista količina slanine od mangulice košta 1.500 dinara. Slično je i kad je kulen u pitanju - kilogram kulena od mangulice košta 6.000 dinara, a šunke 2.400 dinara. Kilogram masti od mangulice je 500 dinara, a ista količina obične čak i do pet puta manja.
Slična priča je i s tartufama, gljivama za kojima luduje zapadni svet. Ove gljive na evropskom i svetskom tržištu dostižu izuzetno visoku cenu, a u Srbiji kupaca praktično nema. nema ili se oni mogu izbrojati na prste obe ruke. Koliko su tartufi, kojima je Srbija prirodno stanište, neprivlačni ili je možda bolje
reći nepoznati diomaćim potrošačima verovatno najbolje ilustruje podatak da od ovih gljiva u SRP ”Zasavica” peku rakiju za goste ili njom pospipaju/začivaju gulaš od mangulice. Cena odmah upućuje na to da li su tartufi korišćeni u pripremi jela jer je procija običnog gulaša od mangulice 700 dinara, a ona s tartufama – a reč je o veoma malim količinama –1.000 dinara. Prosečni posetioci ovog prirodniog rezervata češće se odlučuju za običan gulaš.
LJ. Malešević
