Zasavica proslavila 20. rođendan: Nekad močvara, a danas raj za oči
NOVI SAD: Ravnica krije mnoge prirodne lepote, a u samoj Mačvi nadomak Sremske Mitrovice i Bogatića uputili smo se da čestitamo ljudima, ali još više životinjama kojima je ovo “prirodno” stanište, dve decenije postojanja Specijalno zaštićenog rezervata prirode „Zasavica“.
Na samom ulasku kroz drvenu kapiju sa razglasa mogao se čuti glas Zvonka Bogdana uz pratnju dobro poznate tambure: čija muzika bi bila prigodnija, nego onog ko i sam voli životinje i lepote naše Vojvodine?
Zasavica je pre dvadeset godina ličila na močvaru, sva zarasla u divlju prirodu, dok je danas to raj za oči svakog ko kroči na tle i zagleda se u mirnu vodu, pogotovo ako se popne na Vidikovac pa mu pred očima pukne ravnica.
A u nepreglednom zelenilu razne vrste životinja koje smo i došli da posetimo, puštene da uživaju u lepom jesenjem danu, nikako zatvorene, jer ipak i one učestvuju u tom slavlju.
Tamburu su ođednom zamenili zvuci violine mlade Nikoline Bjelaković, dok je glumac Aleksandar Krstajić upravo čitao stihove „Ravnice“, čime su i opravdana slova na pozivnici da će biti “upriličen prigodan program”.
Zasavica ne bi postojala bez upravnika Slobodana Simića zvanog Baća, koji kaže da je ovo njegovo životno delo i poziv na kojem mu mnogi zavide, jer on ni ne radi svaki dan, on uživa!
Pitaju me kada ću na godišnji, a gde bi mogao da odem da je lepše nego ovde - pitao je prisutne Baća i dodao da on radi 365 dana u godini, a da je sam njegov dolazak u Zasavicu priča za koju mnogi misle da je kozerija.
Tačno pre 20 godina došao je u selo Zasavica kod druge žene svog strica na masno pečenje i kada se lepo najeo, izašao na vazduh da se prošeta do bare.
Sama ideja koja se tada rodila ne bi bila moguća da Baća nije imao ogromnu energiju i ljubav prema prirodi da zamišljeno ostvari u javi.
Da je u tome uspeo potvrđuju i čelnici Grada Sremske Mitrovice koji kažu: “svi smo prolazni, samo Baća ostaje”:
Postali smo poznati prvo po mangulici, i danas sve crne mangulice u našoj zemlji potiču od četiri mangulice koje su upravo iz Zasavice, kaže Simić i dodaje da su na svetskom planu danas možda i poznatiji po magarećem mleku, a da magaraca sada ima više od dve stotine.
Da je Zasavica i u Srbiji poznata upravo po ovim tvrdoglavim stvorenjima govori i podatak da se u udžbenicima za četvrti razred osnovne škole može pronaći i matematički zadatak upravo vezan za magareće mleko.
Bosanski brdski konj je takođe stanovnik ovog divnog rezervata i ima ih trenutno oko stotinu koji lutaju velikim pašnjakom od hiljadu hektara, čime je ova vrsta pored mongolskih konja jedina neujahana i neupregnuta na celoj planeti.
Stanovnici Zasavice su i 800 vrsta biljaka, 213 vrsta ptica i na stotine vrsta životinja koje su sve zaštićene.
Ostavili smo ljude da se vesele i zaputili kod životinja. Prvo su nas dočekali prasići i mangulice, grokćući veselo i proslavljajući rođendan, ali moglo bi se reći da oni slave svaki dan što žive na ovakvom mestu.
Pozdravivši se s njima, krenuli smo u pravu misiju: pronaći magarce na velikoj i prostranoj livadi, jer se činilo kao da oni prave žurku za sebe.
I konji su, kanda, imali posebnu proslavu, a krave su takođe uživale za sebe, ali i divlje goveče, retka rasa koja je opstala jedino na Zasavici.
Ko jednom kroči na tle Zasavice, vraća mu se opet, to nije nikakva legenda, nego čisto zdrav razum, da se lepom uvek vraćaš u životu.
(Tekst je deo projekta koji se finansira iz budžeta Grada Sremska Mitrovica- Gradska uprava za kulturu, sport i omladinu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada.)
M. Stakić
