S knjigom Futožani rado druguju, posebno mališani

Suštinski, ona navodi podatke o postanku te stanice kulture i, između ostalog, piše da se krajem 17. veka razvijala potreba za obrazovanjem trgovačke, zanatlijske i seoske dece jer su obnovljeni čuveni vašari zahtevali učene trgovce i zanatlije. Kao prvi učitelj dece spominje se sveštenik Janko 1698. godine, koji je držao, kako versku nastavu, tako svetovnu, a obrazovanje se odvijalo u okviru srpske crkve.   

Dalje se u knjizi navodi da je teško doznati kada je tačno osnovana Srpska čitaonica u Starom Futogu jer je nakon postanka više puta bila zatvarana. Nagoveštaj o tome dala je kratka vest u novinama da se to desilo marta 1866. godine. Tokom godina, prekide u radu ustanove koja je za cilj imala da kultivira društveni život u Futogu, ali i kulturološki i psihološki oblikuje duh i tradiciju tadašnjeg naroda, savremenici su smatrali žalosnom pojavom. Posle Drugog svetskog rata, sačuvane knjige nekadašnje čitaonice su prenete u prostorije Zemljoradničke zadruge i tada je biblioteka ponela ime čuvenog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, koji je ostavio velikog traga u njenom radu. Tamo je radila sve do 1962. godine. Od 1992. do 1996. godine, biblioteka nosi naziv „Sveti Sava”, da bi se kasnije vratilo staro ime, koje se i danas koristi.

Po Berbakovljevim rečima, Gradska biblioteka vodi računa o odabiru naslova koje šalje za određeni ogranak, a tokom godine, u nekoliko navrata, ogranak u Futogu dobija oko 1.000 knjiga različitog žanra. S obzirom na to da Futožani mnogo vole da čitaju, ali i da su darežljivi po svojoj prirodi, biblioteka dobija i donacije u knjigama od sugrađana. To su uglavnom korišćene knjige koje su ljudi tokom života čuvali na policama svojih domova i da bi pružili šansu komšijama da „omaste brke” nekim dobrim naslovima, nesebično daruju i dele odlične priče s drugim žiteljima.

– Biblioteka u Futogu zvanično postaje ogranak Gradske biblioteke 1. decembra 1963. godine i tada je bila manja od današnje, a imala je šah-klub, toga se jasno sećam, iako sam tada imao četiri godine – kaže za naš list knjižnjičar Živko Berbakov, inače domaćin biblioteke. – Posle se nekoliko puta selila, a 1995. godine je smeštena u Ulici cara Lazara 22, gde je i danas. S obzirom na to da sam radio u više različitih ogranaka Gradske biblioteke, uočio sam da se Futog razlikuje po tome što korisnici i dalje imaju razvijene čitalačke navike, čak i u današnjem vremenu novih tehnologija, za razliku od drugih prigradskih mesta. Čitalačka publika obuhvata sve uzrasne kategorije. Čitaju svi: od strarijih do najmlađih, od muškaraca do žena, od običnih građana do uglednih i obrazovnih ljudi. Jednom rečju, Futožanima je ostala usađena navika čitanja. Leti se traže lakša štiva, nešto za more i odmor, dok klinci već u avgustu počnu da se raspituju za školsku lektiru, tako da je u biblioteci vrlo živahno.

Po navodima iz knjige „Biblioteke i čitaonice u Futogu”, na početku rada biblioteka je imala 2.756 knjiga, a tokom razvoja kroz istoriju, pod teškim uslovima u kojima je funkcionisala, ta cifra je varirala. U jednom periodu književni fond je bio devastiran, zatim ponovo prikupljen. Danas, kako kaže Berbakov, ona raspolaže s oko 20.000 različitih naslova, svih poznatih žanrova.

– Od stručne literature iz svih oblasti ljudskog stvaralaštva i znanja, danas se, kako sam primetio, najviše čita popularna psihologija – kaže naš sagovornik. – Deca čine veliki deo korisnika, približno oko 60 odsto upisanih čitalaca, stoga imaju svoj kutak u kojem su knjige za različite uzraste, od slikovnica, priča, romana, omladinske literature do lektire za sve razrede. Organizujemo i manifestacije tokom godine, imamo saradnju s vrtićima „Meda”, „Crvenkapa” i „Biberče”, ali i sa školama. Uglavnom dolaze prvaci i predškolci, da bi se pobliže upoznali s radom biblioteke, njenim unutrašnjim sadržajem i značajem knjige. Slične aktivnosti se realizuju otkad postoji ogranak, to je tradicija na kojoj su Futožani odrastali, i ništa lepše nego kada vidite da su deca pojedinih naših starih korisnika i sama počela da koriste biblioteku.    

I. Bakmaz

Foto: V. Fifa i Fejsbuk strana biblioteke