KURS U MENJAČNICAMA VARIRA Pre kupovine strane valute prošetajte

Zahvaljujući velikom broju turista, puniji su hoteli i restorani u našoj zemlji, ali je prvi susret gostiju s domaćinima najčešće – menjačnica. Iako je upotreba različitih vrsta platnih kartica odavno već uobičajena, bez bar malo gotovine se ne može. Potražnju za domaćim novcem u ovo doba godine, uz strane turiste, povećavaju i domaći, koji odlaze na more van granica naše zemlje, ali i mnogobrojni gastarbajteri koji odmor provode u rodnom kraju.

Zato bi se i moglo reći da tokom najtoplijeg godišnjeg doba menjači ne mogu da dignu glavu od posla. Koliko će se novca dati u menjačnici da bi se kupili dinari ili strana valuta, zavisi od toga gde se novac menja i kada, a razlike na kursnoj listi ima iako je Narodna banka Srbije na početku godine uvela ograničenja. Dinar je stabilan, inflacija niska, a uprkos ograničenjima, menjačnice su još uvek jeftinije od banaka.

Kursevi valuta koje se nude mogu biti po 1,25 odsto viši ili niži u odnosu na srednji kurs NBS-a. Kada je 1. januara počela primena tog propisa, većina menjača se uklapala u te odredbe. Odstupanja je bilo, i to uglavnom u menjačnicama u tržnim centrima, na aerodromima i u blizini graničnih prelaza jer je to najčešće jedino mesto gde se u tom trenutku može zameniti novac. Ipak, iako postoje pravila u okviru 1,25 odsto – razlike između menjačnica su prilične. 

Tako se razlika između kursa po kojem se evro, najpopularnija strana valuta, otkupljuje i onog po kojem ga menjači prodaju kreće i do jednog dinara. Recimo, u menjačnicama u Novom Sadu za jedan evro kurs se kreće u rasponu od 116,30 dinara za kupovni do 118,30 dinara za prodajni. Zato je dobro pre kupovine prošetati jer je najviše menjačnica u kojima je razlika između kupovnog i prodajnog kursa svega 30 para.

– Raspon koji je uvela Narodna banka Srbije je sasvim dovoljan da se menjačnice uklope – smatra predsednik Udruženja menjača Srbije Bora Brujić. – Što se tiče razlike koja se javlja od jedne do druge menjačnice – svaka ima slobodu da u okviru pomenutih 1,25 odsto formira svoju ponudu.

Prilikom prodaje evra u menjačnicama za sume preko 4.800 evra potrebno je prikazati ličnu kartu ili pasoš i obrazložiti poreklo novca – recimo, štednja, doznaka iz inostranstva i slično. To pravilo propisuje Zakon o sprečavanju pranja novca. Prilikom transakcije dolara, postupak je nešto drugačiji kada se radi o novčanicama od 50 i 100 dolara. Menjač je dužan da kod svake prodaje tih novčanica u potvrdu o prodaji upiše lične podatke građanina – ime, prezime, matični broj te broj lične karte, odnosno pasoša, ali i serijske brojeve novčanica. To pravilo NBS je uveo da bi zaštitio građane jer su ti apoeni najčešće na meti falsifikatora.

Osim u menjačnicama, devize se mogu i kupiti i prodati i u bankama. Međutim, oni koji se na to odluče treba da znaju da je kurs nepovoljniji nego u menjačnicama. Srednji kurs evra krajem prošle nedelje bio je 117,74 dinara, a kod banaka se evro otkupljivao po najnižoj ceni od 114,79 dinara i prodavao po najvišoj od 128,68. Tako je najviše banaka za otkup evra plaćalo 115,38 dinara, a prilikom kupovine klijentima su naplaćivale 120,95 dinara – pa je sasvim jasno da je odlazak u menjačnice povoljnija opcija. Banke svojim klijentima daju povoljniji kurs, ali svega desetak para od onog koji važi za ostale.

D. Vujošević