OBRAD BURGIĆ Novi Sad mesto drugog rođenja
- Mesto rođenja ne možemo da biramo i za mene je to Brus, ali mesto mog drugog rođenja je Novi Sad koji je najbitniji deo koji nosim u sebi - priča za „Dnevnik” Obrad Burgić koji 17. septembra puni 51 godinu, a 7. oktobra obeležava treću godišnjicu od uspešne transplantacije jetre koju je imao u Kliničkom centru Vojvodine.
- Odgovornost prema svemu tome je velika, neko drugi živi u meni, a ja moram da živim tako da ne osramotim ni sebe ni porodicu donora. Sve je veliki izazov, ali što je on veći, čovek bude jači.
Kao osoba s invaliditetom koja hoda uz pomoć podizača za stopala, morao je da pije mnogo analgetika, uz šta je umeo da pomeša i alkohol, iliti, kako naš sagovornik kaže, „da se ništa ne lažemo, nisam živeo zdravo”, te je „pošteno zaradio dijagnozu” - cirozu jetre, zbog čega je nekoliko puta imao unutrašnja krvarenja i životno bio ugrožen. Pre nego što je aprila 2016. godine Obrad dospeo na listu čekanja za jetru, predviđano je da će poživeti još godinu dana. Međutim, na nagovor dr Đorđa Ćulufića koji je bio zadužen za sve preglede za transplataciju i odobrenje za liste, Obrad je pristao da postane deo te životne utakmice kao „idealan kandidat za transplataciju”.
- Poprilično sam nepripremljen ušao u celu tu priču, imao sam utisak da se sve to dešava nekom drugom - priseća se Burgić, ne krijući da ima tremu zbog našeg razgovora. - Kad ste mi najavili da ćemo se čuti, takva sećanja su se probudila, 35 dana na intenzivnoj i nedelju dana na Infektivnoj klinici... Sve to se vratilo kao neki bumerang koji je otputovao ko zna gde. Evo, sad mi je dosta i lakše, treba čovek da se podseti takvih stvari. Sve ovo što pričam deo je obaveze zbog ljudi koji čekaju na transplataciju. Znate, oni igraju veoma neizvesnu utakmicu, a vreme na semaforu je zaustavno, samo se čeka da sudija odsvira kraj. To nečije „da”, ta nečija saglasnost da donira organ, ljude na listi vodi u produžetak, a onda imaju velikih šansi da pobede.
Za svoju pobedu najzahvalniji je dr Zoranu Miloševiću iz Kliničkog centra Vojvodine koji ga je operisao, dr Ćulufiću koji ga je stavio na listu i vodi njegove kontrole, ali i osoblju iz Kliničkog centra Srbije. Međutim, kako bi osvojeni pehar i dalje sijao, svoje navike i ishranu morao je da koriguje.
- Pre transplatacije bio sam dosta neodgovoran, a sada sam osoba odgovorna i prema sebi i drugima - navodi pobednik. - Vidite, prvih godinu dana nakon operacije je najteže, a posle je sve lagano. Lekari vam daju smernice, iste savete kao i kad ste zdravi jer treba da budete umereni u svemu, a vi sami sebi pravite ograničenja, ali živite punim plućima. Pet godina pre transplatacije to nije bio život, nego preživljavanje. Dugo nisam znao za san. Svako veče odete u krevet razmišljajući da je to poslednja noć jer se krvarenja uglavnom tada dešavaju. Popijete dozu lekova za spavanje i ne možete da spavate.
Još jedan vrlo važan savet koji Obrad želi da podeli sa svima koji se nalaze u sličnoj situaciji u kojoj je i sam bio, jeste da se ne treba lečiti „preko interneta”, već se treba strogo pridržavati lekarske terapije.
L. Radlovački
