Nacionalni dan donora: Po transplantacijama Srbija poslednja u Evropi

Prema podacima za 2018. godinu, recimo, Srbija ima čak desetostruko manji broj donora (3,19 na milion stanovnika) od susedne Hrvatske (36,8 donora na milion stanovnika), podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Uz Španiju, koja je 2018. imala čak 47,96 donora na milion stanovnika, Hrvatska spada u evropski vrh u oblasti doniranja i transplantacije organa, kažu u Hemofarm fondaciji. Da bi liste nestale, prema trenutnim procenama, potrebno je bar 10 donora na milion stanovnika. A to je moguće, što je pokazala kampanja “Najvažniji poziv u životu” koju je 2016. pokrenula ova fondacija. Nakon što su, kroz kampanju čiji su nosioci bili pacijenti koji godinama čekaju transplantaciju, građani obavešteni o veličini problema i značaju zaveštanja organa, broj donora se utrostručio, popevši se sa dva na šest donora na million stanovnika.

Bitka za život time nije završena, jer na transplantaciju organa u ovom trenutku čeka oko hiljadu ljudi. Najviše je onih kojima je potreban novi bubreg – u ovom trenutku, na toj listi je 780 pacijenata (pre tri godine, bubreg je čekalo 720 građana, a 2017. taj broj je porastao na 765).

Broj ljudi koji čekaju transplantaciju jetre porastao je sa 36, koliko ih je bilo 2017, na 42 – sve radno sposobne osobe, starosti od 20 do 65 godina.

Transplantaciju srca u ovom trenutku čeka 39 ljudi, od kojih najmlađi pacijent ima svega 18 godina. Prošle godine, srce su čekale 53 osobe, a njih 10 dočekalo je najvažniji poziv. A godinu dana ranije, 2017, transplantaciju srca čekalo je 35 osoba, a dočekalo sedam, kažu u Kliničkom centru Srbije, čiji Tim za transplantaciju obavlja najveći broj ovih operacija.

Ja sam bubrežni bolesnik od svoje 17. godine, ali su moji problemi počeli još kad sam imala dvanaest godina, priča 48. godišnja Sanja Bojić.

Kako dodaje, predviđali su da će s 14 godina da krene s dijalizom, ali je ona uz stalan režim uspela da prolongira taj period, pa je sa dijalizom krenula sa 17 godina.

Tada sam već uveliko bila na listi za transplanaciju. Tada je situacija bila drugačija i nije se dugo čekalo na novi organ, bilo da je davalac živi pacijent ili kadaveričan, kaže naša sagovornica.

Sanja je posle samo mesec dana dobila novi bubreg. Međutim, posle 22 dana organizam je zbog tromba odbacio taj organ. Pošto je za bubrežne bolesnike moguć i živi donor, mama je htela da pomogne, ali joj je tokom analiza pronađen karcinom.

Malo pre nego sam napunila 20 godina baka je odlučila da se ispita, jer je i ona htela da pomogne. Napunila sam 20 godina 21. marta, a 22. marta je urađena transplantacija. I onda je usledilo 10 godina divnog, bezbrižnog života. Mogla sam da putujem, da ne razmišljam o tome da li će fistula da mi stane, mnoge životne stvari koje su mi bile uskraćene su mi ponovo bile dostupne, a jedna od najbitnijih je bila: da više ne moram da „trpim žeđ“. Studirala sam, radila. Čuvala sam taj dragoceni bubreg, jer je baka bila moj veliki borac i oslonac...

Transplantacija organa se obavlja u pet centara - u Kliničkom centru Srbije (bubreg, jetra i srce), Kliničkom centru Vojvodine (bubreg i jetra), Kliničkom centru Niš (bubreg), Vojnomedicinskoj Akademiji (bubreg i jetra) i Univerzitetskoj dečjoj klinici (bubreg). Tipizacija tkiva obavlja se u dve EFI akreditovane referentne laboratorije (Institut za transfuziju Srbije i Zavod za transfuziju Novi Sad).

Posle bombardovanja Sanja je počela da mršavi, da ima mučnine, glavobolje, i nestabilan pritisak... Od 2001. na kućnoj je dijalizi, a treću transplantaciju još uvek čeka.

Sve bi bilo drugačije da Srbija u transplantaciji sarađuje s ostatkom sveta. To otvara mnogo više mogućnosti za nas kojima su potrebni posebni parametri za uspešnu transplantaciju. Ipak, verujem da će se stvari ovde promeniti. Ne može to preko noći, jer se ovde dugo vremena nije ni pričalo o transplantaciji i doniranju organa, ali verujem da će doći bolja vremena. Ne osuđujem one koji ne žele da doniraju organe, jer smo mi jedan veoma zastrašen narod. Ali verujem da ima plemenitih ljudi koji su spremni da zaveštaju svoje organe jer znaju da će i u svom najtežem trenutku spasiti mnogo života. Život je nepredvidiv i u tren oka neko vama blizak može da se razboli toliko da mu je jedini spas transplantacija.

I. R.