Šverc i utaje građani i privreda nerado prijavljuju

Ipak, može se uticati na to da se siva ekonomija i poslovanje radnji i firmi na crno smanje, a inspekcije ih najefikasnije otkrivaju na osnovu prijava građana i privrede. Međutim, u 43 republičke inspekcije funkcionalno je tek sedam kontakt-centara, a brojevi na koje bi se oni koji žele da prijave nepravilnosti mogli javiti najčešće nisu vidno istaknuti, pa neretko građani ne znaju kome da se obrate i kako to da učine. Traganje za kontaktima i nadležnom inspekcijom, uz često prebacivanje odgovornosti, dodatno frustrira i dovodi do nepoverenja u inspekcijski nadzor.

To je i jedan od razloga što je Akcionim planom za sprovođenje Nacionalnog programa predviđeno da se pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave do kraja ove godine formrira kontakt-centar za sve inspekcije. Upravljanje tim centrom bilo bi povereno jedinici za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor, koju su formirali MDULS i Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj.

Inače, svega 26 odsto građana prijavilo bi objekat u kojem ne dobiju račun, samo 38 odsto bi prijavilo poslodavca koji ih angažuje na crno, a tek svaki treći privrednik bi ukazao inspekcijama na nelojalnu konkurenciju. Uz to, građani ne poznaju propise, tako da se u devet od deset slučajeva obraćaju pogrešnoj inspekciji, koja prijave ne prosleđuje stvarno nadležnom organu.

– Novim Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije predviđeno je uspostavljanje jedinstvenog kontakt-centra za sve inspekcije koji bi, po oceni NALED-a i Saveza za fer konkurenciju, znatno olakšao prijavljivanje i omogućio efikasnije reagovanje na prijave – kaže direktor za regulatorne poslove i saradnju s državnim organima u kompaniji „Britiš Ameriken tobako”, članici Saveza za fer konkurenciju, Dragan Penezić.

Kontakt-centar bio bi povezan sa sistemom eInspektor, u okviru kojeg je planirano da budu umrežene republičke inspekcije, tako da bi sve imale uvid u to na šta se građani žale, na koju firmu, poslodavca... To bi im olakšalo pokretanje kontrole, a imali bi i podatke o tome koje su firme potencijalno rizične i mogle bi biti predmet njihove kontrole u budućnosti.

Građani i privrednici bi kontakt-centru podnosili predstavke preko jedinstvenog broja telefona, mobilne aplikacije ili portala,   jednostavno i bez potrebe da poznaju nadležnosti inspekcija. Građani bi mogli uputiti i pritužbe na rad inspektora, a na osnovu prijava bila bi formirana i knjiga inspekcijske prakse, odnosno evidencija postupanja inspektora na terenu, u cilju ujednačavanja postupaka nadzora i unapređenja više od 1.000 propisa po kojima sada inspekcije postupaju.

Predviđeno je i da se prijave koje budu pristizale u kontakt-centar analiziraju da bi se procenilo da li je potrebna reakcija inspekcija. Opravdane predstavke biće prosleđivane nadležnom organu, a postoji i mogućnost da se, ako neko želi, u roku od 48 sati dobije odgovor šta je po njihovoj prijavi preduzeto, a kasnije i informaciju o ishodu nadzora.

D. Ml.