Šta donosi zakon o agencijskom zapošljavanju 

Predlogom zakona predviđeno je da će zaposlenima biti obezbeđena jednaka zarada i drugi uslovi rada (radno vreme, odsustva, odmori), bezbednost i zdravlje na radu i drugi uslovi rada koji se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac.

Kako se ističe u predlogu, na zahtev predstavnika sindikata, a u cilju podsticanja neposrednog zapošljavanja radnika od strane poslodavaca korisnika, ograničena je mogućnost ustupanja zaposlenih preko Agencija na 10 odsto u odnosu na ukupan broj neposredno zaposlenih kod poslodavca korisnika, a imajući u vidu dosadašnju praksu otpuštanja zaposlenih po osnovu viška i njihovog ponovnog angažovanja preko agencija pod znatno nepovoljnijim uslovima rada.

Manji izuzetak od ovog ograničenja propisan je za poslodavce koji imaju manje od 50 zaposlenih. 

To je ujedno i bio najveći predmet sporenja socijalnih aktera u toku rasprave o nacrtu zakona.

Da bi se sprečilo kontinuirano angažovanje zaposlenih na određeno vreme kod istog poslodavca propisano je da Agencija ne može da ustupi zaposlenog na određeno vreme koji je prethodno bio u radnom odnosu na određeno vreme kod istog poslodavca korisnika neposredno ili preko iste ili druge Agencije u ukupnom trajanju dužem od 24 meseca, osim u slučajevima kada je rad na određeno vreme kod poslodavca korisnika dozvoljen u dužem trajanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Rezultati istraživanja sprovedenih 2017. potvrdili su da je ovu pojavu radnog angažovanja neophodno zakonski urediti, navodi se u obrazloženju predloga zakona.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u Republici Srbiji je zaključno sa septembrom 2018. godine bilo 111 registrovanih agencija za zapošljavanje.

U praksi, zaposleni agencije zaključuju ugovore o radu na određeno vreme ili ugovore o privremenim i povremenim poslovima sa određenim licima a za potrebe rada kod drugih pravnih lica i preduzetnika, navodi se u Predlogu zakona.

Tako se dolazi do situacije da ustupljeni radnici nemaju odgovarajuća prava koja proističu iz radnog odnosa kao što ih imaju zaposleni kod istog poslodavca.

Podaci ankete o radnoj snazi pokazuje i da je učestalost svih specifičnih vrsta radnog vremena (rad noću, subotom i nedeljom, kao i rad u smenama) veća kod zaposlenih koji imaju ugovor sa agencijom za zapošljavanje nego u ukupnom skupu zaposlenih radnika.

Prema podacima ankete o radnoj snazi iz 2016. godine, oko 45 odsto zaposlenih preko agencija je imalo neto mesečnu zaradu nižu od 25.000 dinara nasuprot približno 41 odsto kod svih zaposlenih.

Ciljevi ovog zakona su između ostalog zaštita i unapređenje uslova rada radno angažovanih lica u svrhu ustupanja zaposlenih drugim subjektima korisničkim preduzećima i izjednačavanje u pogledu osnovnih uslova rada sa zaposlenim kod poslodavca korisnika (zarade, radno vreme, odmori, odsustva, bolovanja i sl.), usklađivanje sa međunarodnim standardima, suzbijanje „sive ekonomije”, odnosno smanjenje rada na „crno”, nelojalne konkurencije u oblasti rada…

U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da je i najveći problem u dijalogu u vezi ovog zakonskog resenja bila upravo takozvana “kvota” i da iako je definisana na 10 odsto, predviđene su i alternative i ustupci.

Po njima ispada da može da ih bude znatno vise i smatramo da to nije prihvatljivo, kaže Zoran Mihajlović iz tog sindikata.

Sindikati su kaže tražili i bankarske garancije za osnivanje agencije jer, ističe, samo velike agencije mogu biti “ozbiljni igrači” i garantovati osvarivanje svih prava radnicima jer je bilo brojnih zloupotreba.

Takođe, važno je da se omogući da posle dve godine radnici angažovani ovako mogu da pređu iz odredenog u neodređeni radni odnos jer ako se to ne desi izgubiće se institut zaposlenih na neodređeno vreme, kaže Mihajlović i dodaje da je važno da se ova oblast uredi.

Inače, na sednici sednici Socijalno-ekonomskog saveta održanoj krajem maja nije postignut dogovor o Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju.

Iako radna grupa nije dala pozitivno mišljenje o dokumentu, ipak zajednički stav je bio da taj zakon treba što pre doneti.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković istakao je tada da zakon o agencijskom zapošljavanju ne treba da se odnosi na javni sektor, i dodao da su sindikati i Vlada bili blizu rešenja o izmenama, ali da do dogovora nije došlo.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da su se sindikati zalagali da se donese zakon kako bi se regulisao položaj oko 100.000 ljudi koji sada rade preko agencija i nemaju nikakvu zaštitu, niti regulisan zakonski okvir.

Orbović je dodao da je u početku bio dat predlog da broj zaposlenih u firmama preko agencije ne bude veći od 20 odsto, ali da u pojedinim slučajevima ministar može da odobri 30 odsto.

On je objasnio da je to u međuvremenu smanjeno na 10 odsto, ali je kroz druge članove zakona omogućeno da bude zaposleno i 100 odsto ljudi preko agencije, i da je za sindikate to neprihvatljivo.