Sonja Đekić, rediteljka: Istok Srbije me je uvek privlačio

– Istok Srbije me je jako dugo privlačio, zbog zaborava, skrajnutosti, divlje prirode i živih, duboko ukorenjenih legendi. Čitala sam razne novinske članke i pretraživala forume kako bih naišla na temu koja bi rezonirala sa mnom. Sela koja nestaju, napušteni rudnik uranijuma, brojni tragači za zakopanim blagom - sve je to zvučalo privlačno, ali znala sam da to nije blago za kojim tragam. I onda, naiđoh gotovo slučajno na svega par rečenica: neki naš čovek proveo je 15 meseci u pećini kod Svrljiga, i time višestruko oborio rekord u pećinskom samovanju! Tako veliki i nesvakidašnji podvig, zapisan i u Ginisovoj knjizi, a gotovo se ništa o njemu ne zna! Istražujući još malo, otkrila sam da je Milutin Veljković za vreme svog boravka u pećini pisao i dnevnik, koji je posle i objavljen. Grozničavo sam pokušavala da dođem do te knjige „Pod kamenim nebom“, znajući da u njoj leži i konačan odgovor na pitanje: da li je ovo moj novi film. Uspela sam nekako da nađem jedan primerak preko oglasa, i već posle nekoliko stranica više nisam imala sumnji. Kakva ideja, kakav lik, kakav novi svet, kakva volja i hrabrost, kakvo iskušenje i nemoguća misija! I od početka, veliki izazov i za mene: kako nedostatak događaja, svetlosti i pokreta preneti u film?

 Koje su poruke i ideje filma sa kojima može da se poveže čovek današnjice, u 2019? Koliko je Veljkovićev boravak u pećini i njegovo istraživanje danas relevantno?

– Milutin je, između ostalog, bio i pisac-amater, i u pećini je radio i na jednom od svojih naučno-fantastičnih romana. U njemu se govori o neophodnosti naseljavanja drugih planeta, radi očuvanja ljudske vrste. To je pitanje kojim se futurolozi danas initenzivno bave. Takođe, u godinama nakon eksperimenta šira naučna javnost kod nas, ali i u svetu, zainteresovala se za postignute rezultatate. Vođa sovjetskog svemirskog programa kosmonaut Šatalov javno je govorio o tome kako su Milutinova postignuća značajan materijal za pripremanje misije na Mars, koja je danas, tačno pola veka od ovih dešavanja, ponovo u fokusu. Pored značajnih zaključaka o sebi i svom psiho-fizičkom stanju u ovakvim uslovima, najveće iznenađenje predstavljalo je otkriće da kokoške mogu biti reproduktivne u ovakvim uslovima, ukoliko im se veštački uslovi smena dana i noći. Ovo bi predstavljao dragocen izvor proteina za dugotrajna putovanja u svemiru. 

 Na koji način je vama – u strogo rediteljskom smislu – bilo interesantno da iznesete ovakvu temu?

– Proces istraživanja trajao je dugo i nije bilo lako doći do podataka o Milutinu. Probala sam da pričam sa što više ljudi, da ga upoznam što bolje i doživim to kroz šta je prošao. Delovalo je da postoje razna mišljenja i terije o tome ko je Milutin, zašto je bio u pećini, zašto je potom naglo otišao u Ameriku - baš uoči početka novog eksperimenta u Bogovinskoj pećini, koji je trebalo da traje čak 2 i po godine. Činilo se da tu ima materijala i za neki uzbudljiv triler, ali sam ipak odlučila da se usredsredim na čudesnih 463 dana podzemnog samovanja, rekord koji ni do dan danas nije oboren. Na početku, delovalo je da osim novinskih članaka nema mnogo druge arhive. Bile su potrebne godine da izrone svi materijali iz Borbe, Tanjuga, Filmskih novosti, Radio Beograda, a onda i Milutinovi privatni foto albumi sa ličnim beleškama. I svo ovo vreme, kad god bi mi se činilo da sam uspela da se približim Milutinu i saznam neku “konačnu” istinu o njemu, on bi uzmicao, poput tajne. Ključnu stvar za strukturu filma predstavljala je odluka da sve scene u pećini predstavim povezano, tj. shvatila sam da je presudno da ne izlazimo iz pećine jednom kad u nju uđemo, baš kako je i Milutin to uradio. S druge strane, bilo mi je važno da predstavim kontekst tog vremena planetarne radoznalosti, i razne likove i podatke koje prave neki širi okvir. Sve junake koji se pojavljuju u prvom delu filma povezuju dve stvari: veza sa Milutinom i pećinama, kao i činjenica da su i oni sami istraživači, bude maštu i pozivaju na avanturu.

 Kako ste birali sagovornike, poput strip autora Zografa, koji su iz svog ugla pričali o Veljkoviću i njegovoj misiji?

– Priča o Milutinu inspirisala je Zografa još u periodu ranog detinjstva, pa je tad krenuo da iscrtava svoj poseban pećinski svet. Arsenije Jovanović plovio je preko 5 mora u gumenom čamcu u istom trenutku kada je Milutin samovao u pećini, a ljudi hodali po Mesecu; novinski naslovi o svim ovim događajima nalaze se na istim novinskim stranama. Srećko Čurčić je biolog koji samoinicijativno sprovodi ekspedicije po pećinama Srbije, i zahvaljujući Milutinovom boravku u pećini Samar došao je do zanimljivih naučnih otkrića. Konačno, Milutinov sin Aleksandar veći deo svog života provodi prolazeći neutabanim stazama - on je off-road vodič, ali suštinski i sam istraživač i putnik u nepoznato. Sve je u ovom filmu spolja i unutra - nauka i misterija, odlazak na Mesec i u utorbu Zemlje, raditi za čovečanstvo i biti sam, život u pećini - kroz vizuru medija i intimne dnevniče beleške Milutina, pa tako i sama forma filma prati ovu suprotstavljenost: koncentrični krugovi priče se sužavaju i približavaju junaku (koji je i dalje) u pećini, a mi tonemo sve dublje u nutrinu.

 Koliko je u današnjem svetu važno baviti se svemirom i uopšte uzev nečim što prevazilazi skučene individualne preokupacije, u vremenu kada je „centar univerzuma“ smartfon i društvene mreže?

– Naseljavanje drugih planeta, naročito u trenutku kad se iscrpljujuju biološki resursi, ključno je pitanje. Primer neverovatnog odricanja zarad višeg cilja dragocen je u doba sebičnog usmerenja na sebe. Međutim, moram priznati da je moje interesovanje za ovu priču poteklo najpre iz osećaja povezanosti sa Milutinom, iz divljenja neverovatnoj volji, mašti i snazi potrebnoj da se ovako nešto izvede, a onda i kao izlazak na crtu modernom načinu života. Evo prilike da se sa stranputice prezasićenih čula vratimo na početak, u nultu zonu - bez senzacija! Koga tu otkrivamo, možda nije ni lepo ni prijatno saznanje, ali je svakako uzbudljivo. Milutin je otkrio da može preoblikovati sebe do čudesnih granica, koje su i njega samog plašile - kakvo je to biće koje stvara? Da li će moći da se vrati na staro? Danas bi se retko ko odrekao stečene zone komfora, makar i na kratko, pa kakva god da je cena. Barbarogenije Milutin, kosmonaut podzemlja, baca rukavicu u lice čoveku mlake volje i vremenu bez napora i smisla!  

N. Marković