Večeras u GMS: Izložba Poklon-zbirke Save Stepanova

U pitanju je eminentna kolekcija od 75 umetničkih dela, slika, skulptura, grafika i radova u različitim formama novih medija, nastalih na vojvođanskom umetničkom prostoru od šezdesetih godina do danas, a koje je skupio ovaj novosadski dugogodišnji likovni kritičar i sada poklonio Galeriji. Dela 57 poznatih umetnika pored raznovrsnosti likovnih izraza, umetničkih linija i stremljenja pokazuju bogatstvo tehnika i tehnologija izrade i mogu se uslovno smestiti u kategorije konceptualne umetnosti, neoekspresionističke prakse i geometrijske apstrakcije. Na realizaciji ove izložbe sarađivali su kustosi GMS mr Danilo Vuksanović i Miroslava Žarkov koji su i autori teksta u katalogu.

Predstavljajući na jučerašnjoj konferenciji za štampu ovu kolekciju dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS, je ukazala da Matičina Galerija ima dugu tradiciju poklon-zbirki koje su darivali sami umetnici, njihovi naslednici ili kolekcionari. U Poklon-zbirci Save Stepanova, po njenim rečima spojila su se dva nastojanja - da se promoviše plemeniti gest darivanja, a sa druge strane da se kolekcija otvori i za savremeno stvaralaštvo pokazujući na taj način da muzej treba da bude mesto komunikacije prošlosti i sadašnjosti, umetnosti iz prethodnih vremena i one nastale u aktuelnom trenutku. Najvažnije je što ova zbirka, kako je navela upravnica, popunjava upravo onu prazninu u kolekciji GMS od šezdesetih godina do danas, nastalu u politici akvizicije osnivanjem Galerije savremene umetnosti Vojvodine i savršeno se naslanja na stalnu postavku 20. veka GMS i koncept koji je ponudila dr Lidija Merenik i produžava sliku o umetnosti u Vojvodini do današnjih dana.

Jedan od autora izložbe, Danilo Vuksanović je ukazao da je ova postavka samo mali deo onog što je Stepanov uradio i prezentovao tokom više od četiri decenije, ali predstavlja esenciju njegovog kustosiranja i muzeološkog posla. On nikada nije ograničavao svoj fokus, nego je otvarao novo polje vremena koje se ispred nas odmotava. Ova izložba je, po njemu veliki iskorak za GMS jer do sada nisu imali nešto što se nalazi između toka istorije umetnosti koji još nije sagledan na pravi način i onoga što su bile tekovine prve polovine 20. veka modernog srpskog slikarstva i umetnosti. Izložba se uslovno može podeliti na nekoliko faza uslovljenih materijalima ili pojmom slike, a to su svi njeni vidovi koji odavno prevazilaze klasične okvire štafelajnog slikarstva. Po Vuksanoviću, posebno je zanimljivo što će na postavci moći da se vide dela od nove slike, preko materijalnosti i geometrizma do konceptualne umetosti koja je u dobroj meri obeležila umetnost Vojvodine i Novog Sada.

Kustos Miroslava Žarkov navodi da zahvaljujući poklonu Save Stepanova i izložbi tim povodom priređenoj, noviju srpsku umetnost je moguće sagledati iz perspektive likovnog kritičara koji je decenijama pratio dešavanja na savremenoj umetničkoj sceni i čije su stručnost i kompetentnost doprinele da njegova zbirka održava najvažnije momente, stvaraoce i karakter ove umetnosti.

Ukazujući da je odavno imao želju da zbirku koju je stekao pokloni Galeriji Matice srpske, u kojoj mu je od 1973. do 1979. bilo i prvo radno mesto, Stepanov je naglasio da nikada sebe nije doživljavao kao kolekcionara. Umetnost je, po njemu uvek bila nedovoljno poštovana u svakodnevnom životu i poznata je krilatica da su najveći sponzori kulture bili radnici zaposleni u kulturi. Svi koji su se bavili umetnošću nalazili su se u istom loncu, jer nikada u našem društvu nije uspostavljen zalančani odnos, o kome je govorio Benito Oliva, na relaciji umetnik - umetničko delo - galerija ili muzej – mediji - tržište.

Kad se to sklopi umetnost može da živi bez dotacija i da se razvija sama po sebi. Iz te saradnje sa umetnicima su se ova dela našla kod mene, a kada sam shvatio da ni osamdesete, ni devedesete nisu adekvatno tretirane u muzejima koji tada nisu bili u stanju da otkupljuju dela, postao sam svestan da posedujem nešto vrlo važno i da treba ovu zbirku da poklonim tamo gde će joj biti najbolje. Ova zbirka je daleko od koncepcijske zamisli ali akumiliranje ovih dela bilo je adekvatno zbivanjima u kojima sam učestvovao a kao kritičar sam se uvek trudio da budem među onima koji su se bavili najaktuelnijom umetnošću, objašnjava Stepanov i naglašava da je ova dela dobio lakše nego što su drugi bili u prilici i da sada to vraća s ponosom, zahvalan pre svega umetnicima kao i Galeriji Matice srpske sa kojom je izuzetno sarađivao.

Izložba će trajati do 7.septembra i do tada će svakog petka biti priređen prateći program, u vidu predavanja, razgovora, autorskih vođenja kroz postavku, projekcije filma.

N. Popov