"Odliv mozgova": Vrata za povratak moraju biti svima otvorena

Nedavno je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu održana Beogradska konferencija mladih ekonomista kojoj je tema bila zaustavljanje “odliva mozgova”, ali i povratni proces. Okupili su se mladi ekonomisti, Savez ekonomista Srbije, Naučno društvo ekonomista Srbije, a prvi put i SANU...

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Branko Urošević  objašnjava za “Dnevnik” da nije ni moguće, a ni poželjno da se mladi ljudi odvrate od odlaska na usavršavanje u inostranstvu, posebno u onim oblastima (kojih nije malo) gde naše školstvo kaska za vodećima u Evropi i svetu.  

Ono što je važno jeste da im se u praksi, a ne samo deklarativno, širom otvore vrata za povratak. Konferencija mladih ekonomista pokazuje da se odlični razultati mogu ostvariti čak i sa malim brojem visoko-kvalitetnih povratnika ukoliko se povezujemo međusobno lokalno, sa našom naučnom dijasporom i sa našim inostranim kolegama, ocenjuje profesor Urošević.

Sam Urošević je dokaz da se i pored sticanja zvanja i titula na prestižnim svetskim univerzitetima stučnjaci vraćaju u Srbiju. Naime, on se vratio u Srbiju posle završenog doktorata iz oblasti ekonomije na Berkliju u SAD, a pre toga je završio studije na poznatom univerzitetu Lomanosov u Rusiji.   

Vratio sam se uprkos ogromnom diferencijalu u plati koju sam mogao imati u SAD  kao profesor finansija. Presudna mi je bila želja da u Beogradu stvorim akademske sadržaje svetskog nivoa, kao i da pokažem na svom primeru da je uspešan povratak itekako moguć. Na moju odluku o povratku snažno je uticao i stav moje supruge, poreklom Amerikanke, koja zaista voli da živi u Beogradu, kaže Urošević.

Naš sagovornik ukazuje da se ljudi koji su otišli u inostranstvo  lakše odlučuju na povratak ukoliko već ima renomiranih ljudi iz njihovih oblasti koji su se uspešno vratili i (re)integrisali.

Ono što je ključ jeste da se stvori kritična masa kvalitetnih ljudi.   Državni univerziteti i instituti, u tom smislu, imaju posebnu odgovornost. Oni treba da se širom otvore za svežu krv, za povratnike iz inostranstva ali i za strane predavače. Na žalost, to trenutno, osim u retkim izuzecima, nije slučaj. To je ogroman problem za naše društvo, smatra Urošević.     

Prema mišljenju profesora Uroševića, taj raskorak postojaće sve dok postoji veliki diferencijal u platama, mogućnosti  za profesionalni razvoj, a posebno, u uređenosti društva i atmosferi otvorenosti, kreativnosti i želji za stvaranjem svetski prepoznatljivih sadržaja. Sve do tada, tvrdi, ambiciozni ljudi će odlaziti.    

Drugi će se vraćati, ukoliko budu imali gde. Da bi se smanjio problem, dakle, potrebno je stvarati uslove da se diferencijali u mnogim oblastima što više smanje. Takođe, potrebno je značajno se otvoriti prema stranim državljanima koji bi želeli da produktivno žive i rade u Srbiji. To je trenutno potpuno neiskorišćen potencijal, ističe Urošević.

Deo stručne javnosti tvrdi da će posle nekoliko godina intenzivne emigracije koju je prosto nemoguće zaustaviti, uslediti i faza povratka što pokazuju iskustva drugih država, a tome bi sigurno doprineo i eventualni ulazak Srbije u evropske integracije. 

Miloš Crnjanski u “Seobama” kaže, otprilike, da narodi nastaju i nestaju, samo su seobe večne. Mislim da je to sasvim tačno. Što se evropskih integracija tiče, jasno je da će neto efekat zavisiti od onih diferencijala koje sam gore spomenuo. Dok se Hrvatska i Bugarska prazne, broj stanovnika u Sloveniji raste. To očigledno nije slučajno. Važno je da razumemo da ništa nije uklesano u steni, i da to što nam se događa i što će nam se u budućnosti desiti u najvećoj meri zavisi od nas samih. Kako reče neko pametan, da bi nam bilo bolje moramo biti bolji!

Predstavnici uspešnih kompanija u Srbiji stalno ističu da im naši stručnjaci donose znanje i tehnologiju, bez čega ne bi bili uspešni. Upravo to znanje i nove tehnoogije naši mladi dobijaju usavršavanjem u inostranstvu. Na pitanje šta nedostaje i kod države i kod  kompanija da bi se stečeno znanje i nove tehnologije “primile” kod nas , Urošević ističe da je to jedno od ključnih pitanja za našu budućnost.

Četvrta industrijska revolucija se zahuhtava. Ona smanjuje potrebu za velikim fabrikama, a značajno povećava potrebu za visoko kvalifikovanim stručnjacima koji će moći da rade fleksibilno i primenjuju nove tehnologije u raznim oblastima. Klasteri izvrsnosti u IT industriji u Srbiji već postoje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Saradnja države i privatnih kompanija mora da obezbediti kvalitetnu regulatornu, obrazovnu i informacionu infrastrukturu. Takođe, ključno je dramatično i konstantno poboljšavati relevantnost studijskih programa i nastavnog kadra na našim univerzitetima kao i podsticati veze nastavnog i istraživačkog procesa i privrede, posebno u oblastima primene visokih tehnologija, zaključuje profesor Urošević.

Ljubinka Malešević