Kontrola mesara i klanica: Hranu da čuvaju još rigoroznije kazne

U dva objekta zatečena je hrana koja nije bila deklarisana ( 522,4 kilograma), a pošto nije bilo moguće utvrditi sledljivost proglašena je nebezbednom za ishranu ljudi i poslata na neškodljivo uklanjanje u prisustvu veterinarskih inspektora. Dodatnih 600 kilograma hrane stavljeno je van prometa do dostavljanja  rezultata ispitivanja bezbednosti hrane, a za oba subjekta inspekcija je zabranila upotrebu prostorija i opreme do otklanjanja nedostataka.

Vanredni inspekcijski nadzor nad objektima za proizvodnju hrane u Južnobačkom okrugu je nastavljen i utvrđen je veći broj nepravilnosti. Kod dva subjekta, koji su odobreni za preradu mesa, utvrđeno je da u objektima nisu ispunjeni opšti uslovi higijene hrane, kao i posebni uslovi za higijenu hrane koji se odnose na primenu sistema samokontrole. U prvom objektu zatečeno je 716 kilograma nedeklarisane hrane, te je ona proglašena nebezbednom za ishranu ljudi i poslata na neškodljivo uklanjanje. U drugom objektu 1.406,5 kilograma hrane nije skladišteno po propisanim uslovima temperature, što je dovelo u sumnju bezbednost te hrane, pa je uzet uzorak i hrana stavljena van prometa do dobijanja rezultata ispitivanja. I za ova dva subjekta inspekcija je zabranila upotrebu prostorija i opreme, odnosno proizvodnje do otklanjanja nedostataka.

Dakle, kontrola zdravstvene bezbednosti hrane je stalna jer se time izbegavaju neprijatne situacije, koje upotreba neispravne, odnosno nedovoljno bezbedne hrane može izazvati. Posebna pažnja tome poklanja se u letnjim mesecima, kada su visoke temperature i kada se prehrambene namirnice lakše kvare, pa je zato i te kako važno kako se meso, mleveno meso, mleko, mlečne prerađevine... proizvode, transportuju, skladište, čuvaju.

Po rečima sekretara Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenada Budimovića, odgovornost za bezbednost proizvoda je na proizvođaču, a kontrole su neprestane.

Veterinarska inspekcija kontroliše ceo lanac proizvodnje – od farme, preko transporta do klanice, restorana, prodavnica, krajnjih potrošača, kaže Budimović.

Kako dodaje, kontroliše se higijena samog procesa, lična higijena zaposlenih i svakog proizvodnog dela.

Na velikim vrućinama, veliku pažnju treba obratiti na zdravstvenu bezbednost mlevenog mesa, koje je najrizičnija sirovina, pošto se meso nakon mlevenja podložnije bakterijama i lakše se kvari.

Iako se preuzimaju sve mere opreza, sporadično se dešavaju problemi. U tim slučajevima se neretko dešava da učesnici u lancu prebacuju  odgovornost na onog drugog.

Lako se može otkriti gde je nastao problem pošto se prilikom transporta i prijema robe moraju poštovati određene procedure. Prilikom isporuke, odonosno prijema namirnica, mora se posedovati dokumentacija o prijemu sirovine uz poštovanje odgovarajaćeg temperaturnog režima. To zapravo znači da se prilikom prijema mora izmeriti temepratura mesa i mora postojati pismeni zapis o tome gde se i kako ono čuva, kaže Nenad Budimović.

Zato je  veoma važno da se poštuje takozvani hladan lanac – od proizvodnje, do transporta i čuvanja namirnica. Kako bi se izbegle neprijatne situacije i eventualna trovanja hranom, u letnjim mesecima je potrebna pojačana pažnja u celom lancu, posebno u ugostiteljskim objektima, kao i prilikom pripreme hrane za obdaništa, bolnice... jer su kuhinje u kojima se priprema veliki broj  obroka tačke rizika, kaže Budimović.

Nenad Budimović ukazuje da je potrebno da kazne za one koji ne poštuju pravila koja obezbeđuju da se na tržište plasiraju zdravstveno bezbedni proizvodi bile oštrije.

Smatram da bi kazne, koje se sada za pravna lica kreću od nekoliko desetine hiljada dinara pa do nekoliko miliona dinara, morale da budu rigoroznije, a da se onima kod kojih se utvrde velika odstupanja može zabrani proizvodnja animalnih proizvoda. Kada je reč o uvozu mesa, uvezeno meso mora pratiti odgovarajuća deklaracija, a ukoliko dokumentacija nedostaje, jasno je da je reč o švercu, a ne uvozu, kaže Budimović.

D. Mlađenović