Krajem juna otvaranje muzejske postavke u franjevačkom samostanu u Baču

Time će biti zaokružen jedan od najvećih rehabilitacionih projekata na ovom prostoru, koji je finansirala Evropska unija kroz IPA program, uz značajan doprinos republičke, pokrajinske i lokalne administracije, kao i same franjevačke zajednice, tako da je ukupna vrednost radova na kraju dobrano premašila million evra.

Podsetimo, kompleks Franjevačkog samostana čine crkva Uznesenja Marije, sa kontinuitetom gradnje od kraja 12. odnosno početka 13. veka, kojoj je u 14. veku dodat zvonik, a u 18. veku sa južne strane prislonjena tri jednospratna trakta, natkrivena jedinstvenim krovom, s karakterističnim kvadratom i bunarom u sredini. Složena arhitektonska kompozicija satkana je od romaničke, gotske, renesansne, islamske (za vreme dok je crkva kroz 16. i 17. vek bila pretvorena u yamiju), barokne i klasicističke arhitekture. Bogatstvu kulturne stratigrafije i estetskoj vrednosti doprinose ostaci fresko-slikarstva iz različitih perioda, poput onih na južnom kontraforu crkve, koji su pronađeni ispod zida 2011. godine, dok se među brojnim štafelajnim slikarskim delima posebno izdvaja italokritska ikona Bogorodice Umilenija (Radosne Gospe Bačke), rad majstora Dime iz 1684. godine i Tajna večera iz 1737. godine, rad Paulusa Sensera.

Ovaj kompleks se početkom 21. veka nalazio u izuzetno lošem stanju, a konkretne obrise priča o njegovoj celovitijoj obnovi dobija 2006. kroz Razvojni projekta integrativne zaštite nasleđa “Vekovi Bača”, formulisan u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, čiji je autor arhitekta konzervator dr Slavica Vujović. Na njegovim temeljima Evropska unija je, kroz program IPA, za rehabilitaciju Franjevačkog samostana dodelila grant u iznosu od 890.000 evra. Zahvaljujući ovoj investiciji i potonjoj finansijskoj injekciji ostalih partnera, obnovljena je celokupna krovna konstrukcija, a na kompleksu je, uključujući tu i zvonik, popravljena fasada, s tim da je pri izboru materijala posvećena posebna pažnja, kako bi se ispoštovale karakteristike autentičnih. Unapređeni su postojeća električna, vodovodna i gromobranska mreža, te izvedeni nedostajuća atmosferska i fekalna kanalizacija. kao i protivpožarna i protivprovalna zaštita.

Završena je konzervacija autentičnih vrata i prozora, zamenjena je i dotrajala i neodgovarajuća stolarija, a okončani su i radovi na popločavanju prostorija i hodnika u prizemlju i parternom uređenju staza i platoa. Realizovan je i plan aktivnosti koji je u fokusu imao, s jedne strane, unapređenje nivoa konfora za život same franjevačke zajednice, poput razvođenja potrebnih instalacija za grejanje i hlađenje, a sa druge strane, opremanje pojedinih prostora za uvođenje edukativno-muzejskih sadržaja, koji će sada biti otvoreni za javnost. Naime, u okviru kompleksa predviđeno je da oko 260 kvadratnih metara bude opremljena kao muzejska jedinica. U delu prostorija u prizemlju biće smeštena stalna postavka tekstilnog pokućstva i sakralna zbirka, dok će se u hodniku uz crkvu nalaziti stalna arheološka postavka s tematskim celinama koje bi trebalo da svedoče o milenijumima dugom kontinuitetu života na ovom prostoru.

Posebno poglavlje celog poduhvata je obnova zidnog sata na zapadnom zidu kvadrata samostana. Ta prelepa ura  je skoro  dva i po veka odmeravala ritam dnevnih obaveza. Međutim, zub vremena i nestručne obnove postepeno su doveli do narušavanja funkcionalnosti složenog mehanizma i sat su učinili netačnim, što je na koncu dovelo do toga da on – stane. Međutim, Pokrajinski zavod je u okviru projekta rehabilitacije samostana stvorio uslove i za unapređenje stanja zidnog sata. A prvi korak je bio da su u Zavodu urade istraživanja na prvobitnoj drvenoj ploči, koja je zbog dotrajalosti u međuvremenu zamenjena novom. 

Konzervator Vladimir Petrović obavio je makro snimanja i ispitivanja bojenog sloja, da bi Branislav Milićević, arhitekta konzervator, i Dejan Radovanović, istoričar umetnosti, na osnovu rezultata uradili analize o prvobitnim oblicima ploče i rimskih brojki, i zaključili da su koncentrični krugovi pored crne imali i zelenu i crvenu boju. U radionici Pokrajinskog zavoda Mario Vuknić je na osnovu crteža rekonstrukcije prvobitnog izgleda uspeo da sačuva memoriju na stari sat i na barokni uticaj na oblikovanja ove svetinje.  A onda je na scenu stupio Lajoš Lukači, nadaleko poznat kao neko ko sa svojom porodicom vodi brigu o Petrovaradinskom satu.  I on je stari satni mehanizam iz 18. veka uspeo da vrati u radno stanje!  Bilo je tu puno veoma složenog posla, koji je iziskivao izuzetnu stručnost. Ali sada se opet, nakon pola veka sat oglašava na svakih 15 minuta i nešto glasnije na pun sat. Takođe je obnovljena i satna ploča, gde kazaljke, kao u Petrovaradinu, pokazuju sate malom kazaljkom a minute velikom. „Ostavili smo trag nekoga pre nas, ostavili smo svoj trag i, naravno, ostavljamo kopču za one koji će doći u sledećoj fazi da rade ovaj isti posao”, reči su dr Slavice Vujović koje na najbolji način karakterišu ceo poduhvat obnoive Franjevačkog samostana u Baču.       

M. Stajić