Kрајем јуна отварање музејске поставке у фрањевачком самостану у Бачу

Тиме ће бити заокружен један од највећих рехабилитационих пројеката на овом простору, који је финансирала Европска унија кроз ИПА програм, уз значајан допринос републичке, покрајинске и локалне администрације, као и саме фрањевачке заједнице, тако да је укупна вредност радова на крају добрано премашила million евра.

Подсетимо, комплекс Фрањевачког самостана чине црква Узнесења Марије, са континуитетом градње од краја 12. односно почетка 13. века, којој је у 14. веку додат звоник, а у 18. веку са јужне стране прислоњена три једноспратна тракта, наткривена јединственим кровом, с карактеристичним квадратом и бунаром у средини. Сложена архитектонска композиција саткана је од романичке, готске, ренесансне, исламске (за време док је црква кроз 16. и 17. век била претворена у yamiju), барокне и класицистичке архитектуре. Богатству културне стратиграфије и естетској вредности доприносе остаци фреско-сликарства из различитих периода, попут оних на јужном контрафору цркве, који су пронађени испод зида 2011. године, док се међу бројним штафелајним сликарским делима посебно издваја италокритска икона Богородице Умиленија (Радосне Госпе Бачке), рад мајстора Диме из 1684. године и Тајна вечера из 1737. године, рад Паулуса Сенсера.

Овај комплекс се почетком 21. века налазио у изузетно лошем стању, а конкретне обрисе прича о његовој целовитијој обнови добија 2006. кроз Развојни пројекта интегративне заштите наслеђа “Векови Бача”, формулисан у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, чији је аутор архитекта конзерватор др Славица Вујовић. На његовим темељима Европска унија је, кроз програм ИПА, за рехабилитацију Фрањевачког самостана доделила грант у износу од 890.000 евра. Захваљујући овој инвестицији и потоњој финансијској ињекцији осталих партнера, обновљена је целокупна кровна конструкција, а на комплексу је, укључујући ту и звоник, поправљена фасада, с тим да је при избору материјала посвећена посебна пажња, како би се испоштовале карактеристике аутентичних. Унапређени су постојећа електрична, водоводна и громобранска мрежа, те изведени недостајућа атмосферска и фекална канализација. као и противпожарна и противпровална заштита.

Завршена је конзервација аутентичних врата и прозора, замењена је и дотрајала и неодговарајућа столарија, а окончани су и радови на поплочавању просторија и ходника у приземљу и партерном уређењу стаза и платоа. Реализован је и план активности који је у фокусу имао, с једне стране, унапређење нивоа конфора за живот саме фрањевачке заједнице, попут развођења потребних инсталација за грејање и хлађење, а са друге стране, опремање појединих простора за увођење едукативно-музејских садржаја, који ће сада бити отворени за јавност. Наиме, у оквиру комплекса предвиђено је да око 260 квадратних метара буде опремљена као музејска јединица. У делу просторија у приземљу биће смештена стална поставка текстилног покућства и сакрална збирка, док ће се у ходнику уз цркву налазити стална археолошка поставка с тематским целинама које би требало да сведоче о миленијумима дугом континуитету живота на овом простору.

Посебно поглавље целог подухвата је обнова зидног сата на западном зиду квадрата самостана. Та прелепа ура  је скоро  два и по века одмеравала ритам дневних обавеза. Међутим, зуб времена и нестручне обнове постепено су довели до нарушавања функционалности сложеног механизма и сат су учинили нетачним, што је на концу довело до тога да он – стане. Међутим, Покрајински завод је у оквиру пројекта рехабилитације самостана створио услове и за унапређење стања зидног сата. А први корак је био да су у Заводу ураде истраживања на првобитној дрвеној плочи, која је због дотрајалости у међувремену замењена новом. 

Конзерватор Владимир Петровић обавио је макро снимања и испитивања бојеног слоја, да би Бранислав Милићевић, архитекта конзерватор, и Дејан Радовановић, историчар уметности, на основу резултата урадили анализе о првобитним облицима плоче и римских бројки, и закључили да су концентрични кругови поред црне имали и зелену и црвену боју. У радионици Покрајинског завода Марио Вукнић је на основу цртежа реконструкције првобитног изгледа успео да сачува меморију на стари сат и на барокни утицај на обликовања ове светиње.  А онда је на сцену ступио Лајош Лукачи, надалеко познат као неко ко са својом породицом води бригу о Петроварадинском сату.  И он је стари сатни механизам из 18. века успео да врати у радно стање!  Било је ту пуно веома сложеног посла, који је изискивао изузетну стручност. Али сада се опет, након пола века сат оглашава на сваких 15 минута и нешто гласније на пун сат. Такође је обновљена и сатна плоча, где казаљке, као у Петроварадину, показују сате малом казаљком а минуте великом. „Оставили смо траг некога пре нас, оставили смо свој траг и, наравно, остављамо копчу за оне који ће доћи у следећој фази да раде овај исти посао”, речи су др Славице Вујовић које на најбољи начин карактеришу цео подухват обноиве Фрањевачког самостана у Бачу.       

М. Стајић