Mini serija Černobilj: Diskretni šarm visoke radioaktivnosti

Svakako da s rezervom treba uzimati podatke sajta kom je u listi deset najboljih serija takođe i Bi-Bi-Sijev “Šerlok” koji se od inventivne moderne adaptacije Holmsa u poslednjih par sezona raspao u samozadovoljni šund šou, ili “Igre prestola” koja se u završnim sezonama nije mnogo razlikovala od jeftinih sapunica, ali ipak ne treba zanemariti činjenicu da su od 140.000 ljudi koji su dosad ocenili “Černobilj” na ovom sajtu, gotovo svi dali čistu desetku.

Serija je uspela da ostvari takav uspeh i toliku popularnost jednostavno zato što je dobra u gotovo svakom elementu - od odlične režije Johana Renka (inače trenutno najtraženijeg reditelja spotova i reklama na svetu), odmerenog i savršeno adekvatnog scenarija Krejga Mejzina, do sablasne fotografije Džejkoba Ira koji pejzaže kijevske oblasti i prepoznatljive socijalističke blokove pripjatskih zgrada muti sablasnim zelenkastim tonovima.

Černobilj je maestralan u smenama ritma mučne napetosti i povremenih eksplozija košmarne akcije poput gotovo nadrealne scene u kojoj se podižu trotonske metalne šipke koje pokrivaju reaktor, ili trenutka kada se nebo boji u belo posle eksplozije jezgra nuklearne elektrane. Ukupna atmosfera serije je zapravo tako ubedljiva da se jedan gledalac na internetu našalio da mu se čini da je radioaktivnost počela da curi iz njegovog televizora u dnevnu sobu.

Nasuprot nepravednim optužbama za antirusku propagandu, autori se prema temi zapravo odnose krajnje odmereno, a glavni neprijatelj u seriji nije ruska država, već univerzalno ljudska gramzivost i nesposobnost, iskombinovana sa kafkijanski otrovnom administracijom. Neverovatni heroizam ljudi koji su pomogli da se ukrajinska katastrofa ne pretvori u sveevropsku apokalipsu je dirljiv i inspirativan, ali nikada patetičan, a patnja pogađa jednako sve – od meštana, preko vatrogasaca, vojnika, rudara i naučnika koji su učestvovali u čišćenju posledica eksplozije, do nesrećnih napuštenih životinja koje su platile za ljudsku glupost.

Posle HBO-vog debakla sa poslednjom sezonom “Igre prestola”, zanimljivo je uporediti kakvu suštinsku razliku pravi dobar scenario i koliko je zaista moguće privući publiku odličnim pisanjem koje je poslednjih dekada izgleda zadnja rupa na svirali za holivudske producente koje uglavnom zanimaju samo eksplozije i glumci zvučnih imena. Neverovatno je koliko mnogo “Čenobilj” uspeva sa veoma malo: u samo pet epizoda od pedesetak minuta, “Černobilj” uspeva ne samo da upečatljivo ocrta likove naučnika Valerija Legasova (Džared Haris) i partijskog funkcionera Ščerbine (Stelan Skarsgard), nego da njihov odnos razvije u jedan od najzanimljivijih i najdirljivijih u novijoj televizijskoj istoriji.

Nastasja Pisarev