ZBIRKA SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN: Hladni pogled sedamdesetih vs Vesele osamdesete

Kroz tematsku, studijsku izložbu, multimedijalnu interaktivnu i internet prezentaciju i edukativne programe stručno su obrađene i predstavljene dvadeset i četiri slike predstavnika slikarstva hladnog pogleda sedamdesetih i postmodernističkog slikarstva osamdesetih godina 20. veka koje se čuvaju u zbirci ove ustanove kulture. U pitanju su dela Miodraga Miće Popovića, Milana Blanuše, Milorada Dželetovića, Vladimira Tomića, Aleksandra Cvetkovića, Dragana Mojovića, Nade Alavanje, Slobodana Trajkovića, Milenka Prvačkog, Miodraga Miljkovića, Ljubiše Bogosavljevića, Dobrivoja Rajića, Velizara Krstića, Slobodana Ere Milivojevića, Milene Jeftić Ničeve Kostić, Evgenije Demnievske, Jarmile Vešović, Vesa Sovilja i Dušana Todorovića.

Izložba prikazuje i suprotstavlja različite stavove i shvatanja umetnika tokom ove dve decenije koji reflektuju kretanja u umetnosti i društvu tog perioda. Učešćem u Umetničkoj koloniji Ečka i samostalnim izložbama u Savremenoj galeriji Zrenjanin tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ovi umetnici su uticali na formiranje umetničkih stavova i prodor novih tendencija u našoj sredini.

Autorkinja i kustoskinja izložbe je Sunčica Lambić-Fenjčev, viša kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.

- Šezdesetih godina prošlog veka, kada su uglavnom dosegnute slobode stvaralaštva za koje su se borile kolonije, osnivane u Vojvodini tokom pedesetih, na jugoslovenskoj umetničkoj sceni je i dalje bilo veoma dinamično usled postojanja ravnopravnih heterogenih poetika. Početkom šezdesetih godina u srpskoj umetnosti započinje period dugotrajnog odumiranja enformela, a istovremeno dolazi do obnove predstave i forme oličene u takozvanoj novoj figuraciji. Međutim, sedamdesetih godina nove umetničke prakse idu izvan ili protiv tradicionalnog slikarstva, odnosno u pravcu dematerijalizacije umetničkog predmeta, a u samom slikarstvu vlada analitičko, primarno ili elementarno slikarstvo – objašnjava Sunčica Lambić-Fenjčev.

Ove tendencije će dobiti svoje radikalno otelotvorenje u konceptualnoj umetnosti koja sedamdesetih godina doživljava uspon, odupirući se ekspanziji tehnologije i negirajući manuelni rad u umetnosti, ističući ideju u prvi plan. Istovremeno, naslanjajući se na tradiciju figurativne umetnosti i novonastali pravac pop-arta šezdesetih godina, tokom sedamdesetih započinje pokret američkog i zapadnoevropskog hiperrealizma.

- Zbirka Savremene galerije Zrenjanin ne poseduje dela konceptualne umetnosti jer umetnici konceptualisti, po prirodi svoje umetnosti koja je često bila subverzivna prema vlasti i ideologiji i samim tim u suprotnosti sa kolonijskim delovanjem, nikada nisu bili učesnici kolonija. Tokom sedamdesetih godina u Umetničkoj koloniji Ečka ne dolazi do istovremenih potresa koji se zbivaju u srpskoj umetnosti već se pozivanjem određenih umetnika očigledno insistiralo na nastavku tradicionalnog slikarstva. U koloniju su dolazili slikari čija se umetnost kontinuirano kretala u domenu figuracije ili geometrije, već utvrđenim i poznatim umetničkim stazama – navodi Lambić-Fenjčev.

Osamdesetih godina, kada u umetnosti ponovo dolazi do promena koje vraćaju manuelni stvaralački proces u umetnost i kada teorije postmodernizma drastično menjaju shvatanja u umetnosti i kulturi tog vremena, u Umetničkoj koloniji Ečka nastavlja se sa istom, ustaljenom praksom pozivanja i rada umetnika u koloniji. Međutim, i pored ove težnje umetničke kolonije kao institucije kojoj su vladajuće strukture glavne i jedine mecene da u svom radu ne izaziva nikakve ekscese koji bi mogli narušiti ili poljuljati njenu dobro utvrđenu poziciju, dolazili su u koloniju Ečka i takvi umetnici čija su dela bliska ideji hiperrealističkog slikarstva, odnosno slikarstva „hladnog pogleda“ sedamdesetih, kao i „nove slike“, specifičnog umetničkog fenomena aktuelnog tokom osamdesetih godina prošlog veka.

- Uzimajući u obzir samo primere, odnosno umetnička dela u kojima se uočavaju aktuelne tendencije u umetnosti tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, izložba ima težnju da prikaže i suprotstavi različite stavove i poglede umetnika tokom ove dve decenije koji reflektuju kretanja u umetnosti i društvu tog perioda. Suprotstavljanjem uslovnog kontinuiteta prakse „realizama“ sedamdesetih sa kontroverznim pojavnostima postmodernizma osamdesetih uočavamo promene u shvatanju same slike, odnosno reakcije umetnika na aktuelne društveno-političke okolnosti i nagli razvoj tehnologije koja u tom periodu postaje drastično prisutna u čovekovoj svakodnevici – zaključuje Lambić-Fenjčev.

Željko Balaban