Edicija "Prozna dela srpskih naučnika“ na Sajmu knjiga

Na konferenciji su govorili predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, direktorka JP „Službeni glasnik“ Jelena Trivan, operativni urednik edicije i član redakcionog odbora Aleksandar Gatalica i upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ Aleksandar Jerkov.

Govoreći o ediciji, predsednik Mirović je naglasio da edicija nije samo naše nacionalno bogatstvo već bogatstvo celog sveta.

Važno je uspostaviti kontinuitet, to mora biti naše jasno određenje. Edicija će novim generacijama osvetliti važne teme i važne ljude iz naše istorije i puteve kojima su se oni kretali, zaključio je Mirović, dodao da su ove edicije privilegija novih naraštaja i podsetio na vremena kada je ovakva literatura bila teško dostupna široj publici.

Prema rečima ministra Vukosavljevića, edicija „Prozna dela srpskih naučnika“ prvi put na jednom mestu želi da pokaže snagu talenta i posvećenost naših naučnih velikana. Devet autora kojima će biti posvećeni pojedinačni tomovi nisu bili samo veliki naučnici u svojim oblastima, već su ostali upamćeni kao renesansne ličnosti koje su često spajale po nekoliko velkih interesovanja.

Ono što može da ostane najdublji refleks ove edicije jeste da se mlade generacije osokole saznanjima koliko intelektualci doprinose, ako su praćeni talentom i ogromnim ličnim angažovanjem, društvu i duhu vremena. Ako se to desi ovim našim zalaganjem, znaćemo da smo učinili pravi potez, poručio je Vukosavljević.

Sva dela koja će biti štampana u ediciji „Prozna dela srpskih naučnika“ daće prvi put na srpskom jeziku celovit pregled i uvid u osobenost i zainteresovanost onih koje danas smatramo važnim nosiocima naučnih i kulturnih vrednosti. Od Atanasija Stojkovića koji je bio prvi predavač na nekom ruskom univerzitetu pre gotovo dvesta godina (a koji je publikovao značajne radove u proučavanju meteorita), preko Milutina Milankovića koji je svoje najznačajnije radove ostavio u klimatologiji, ali je bio i inženjer koji je projektovao prvi beogradski vodovod i kanalizaciju, Vladana Đorđevića koji je bio osnivač srpskog saniteta, ali je ostao upamćen i kao predsednik Beogradske opštine i predsednik jedne od dugovečnijih vlada kralja Milana, sve do današnjih dana i jedinog živog predstavnika u ediciji koju danas predstavljamo, Gorana Milašinovića našeg eminentnog lekara po kojem je nazvan jedan pejsmejker, ali i osobe koja je jedan od najboljih srpskih književnika – srpski naučnik je svestrane erudite čija široka znanja iz različitih oblasti ostaju našem narodu u nasleđe.

Ova edicija želi da pokaže do koje mere su renomirani srpski naučnici bili i talentovani pisci, esejisti, autobiografi, popularizatori nauke. Na jednom mestu tako će se pronaći veoma poznata dela „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (Mihailo Pupin), „Kroz vasionu i vekove“ (Milutin Milanković), „Sulejman i Rokselana“ (Radovan Samardžić), ali i ona manje znana: „Roman jegulje“ (Mihailo Petrović Alas), „Kaluđer i hajduk“ (Stojan Novaković).

Jelena Trivan izrazila je očekivanje da će edicija u planu obnoviti uspeh prethodnog veoma značajnog projekta.

Aleksandar Jerkov podvukao je jednu od osobenosti našeg naroda a čime ne mogu da se pohvale mnoge nacionalne književnosti. To je da izuzetne pisce možete da nađete gde ih ne biste očekivali: među svetiteljima, upraviteljima, naučnicima. Ova edicija govori o tome.

Edicija će, prema rečima Aleksandra Gatalice, imati oko 5000 strana koje će objedinjene u istim koricama dati novi kvalitet i ponoviti uspeh prethodnog projekta.

Edicija „Prozna dela srpskih naučnika“ predstavlja zajednički projekat Ministarstva kulture i informisanja, Vlade AP Vojvodine, JP „Službeni glasnik“ i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“. Trebalo bi da bude završena tokom jeseni i predstavljena na Sajmu knjiga u Beogradu, krajem oktobra 2019.