Na našem području uobičajeno je rađanje krupnijih beba

Prema rečima upravnika Klinike za ginekologiju i akušerstvo profesora dr Tihomira Vejnovića, od davnina je za Vojvodinu poznato da je žitnica Evrope, te se ishrana bazira na velikim unosima skroba, a kultura ishrane je sasvim drugačija nego u drugim sredinama. Stoga je, ako pričamo o periodu osamdesetih godina do danas, tipična pojava bilo rađanje relativno velikog broja krupne dece, između tri i po do četiri kilograma, a nekad i više.

Vejnović kaže da je težina bebe jedna od tri osnovne karike u lancu porođaja.

- Težina jeste jedna od bitnih karika u tom lancu i jedan od faktora na osnovu kog pravimo procenu da li ćemo se odlučiti za prirodan porođaj ili ćemo planirati carski rez, ali nije jedini - kaže profesor. - Kada se približi period porođaja, u razgovoru sa pacijentom kažemo našu procenu težine, koja može da ima određena odstupanja najviše do pola kilograma, zatim položaj i obim bebine glave, pregledamo karlicu i porođajni kanal i na taj način donesemo odluku šta je za majku najbolje. Saberemo sve faktore koje tokom pregleda možemo da utvrdimo, kako ne bi doneli ishitrenu odluku. Nama je u suštini najbitnije da znamo da li beba ima normalan prirast težine tokom trudnoće, da ne zaostaje u rastu i težini, ili da sa druge strane ne dobija više grama od proseka.

Prema njegovim rečima, ako govorimo o prostorima bivše Jugoslavije, poznato je da tu živi mnogo različitih naroda i kultura, a dokazano je da upravo mešanje različitih naroda dovodi do povećane dužine i težine beba. Zato je naš region poznat po tome da imamo najbolje sportiste u košarci, odbojci i drugim sportovima, u kojima je jedna od predispozicija za uspeh upravo visina i sama konstitucija muškaraca i žena. Nekada su se generalno ljudi zdravije hranili, ali je danas industrija hrane potpuno drugačija, te stoga moramo više da vodimo računa o tome koje namirnice konzumiramo u toku dana.

- Ako gledamo strogo sa aspekta medicine zdravlja, način ishrane je nivo zdravstvene kulture, koja je deo opšte kulture svakog čoveka, a upravo način ishrane ima veoma važnu ulogu u zdravlju, kako trudnica i beba, tako i ostalih pripadnika društva - kaže Vejnović. -  Zato je činjenica da ponekad treba promeniti tu kulturu i često podsećati ljude na to da ishrana mora da bude raznovrsna, kako bi smanjili procenat kalorijskih “bombi” koje unosimo brzom hranom, baziranoj na skrobu. Ako govorimo o ishrani u trudnoći, to je važno često napominjati, jer nije samo bitno očuvati bebino zdravlje dok je u stomaku, već očuvati ga i u budućem periodu njenog života.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2011. godine bilo je preko 300 miliona ljudi koji boluju od dijbetesa, a za narednih 20 godina ta brojka će se najverovatnije udvostručiti. Jedan od glavnih uzroka je upravo prirast težine, koji je posledica modernog, “brzog” vremena i načina života koji živimo. Preterano dobijanje na težini u trudnoći može da izazove vrlo ozbiljne komplikacije tokom trudnoće, kako po samu majku, tako kasnije i na zdravlje deteta.

Prema rečima načelnika Betanije prof. dr Tihomira Vejnovića, od početka godine do kraja aprila, rodilo se 200 krupnijih beba preko četiri kilograma. Veći deo beba je na svet došlo prirodnim putem, pa je tako u januaru, od 66 beba, 44 rođeno vaginalnim putem, dok su 22 carskim rezom. U februaru je 26 rođeno prirodnim putem, a 23 carskim, a taj odnos je bio vrlo sličan u martu i aprilu… 

- Zato je naša posebna obaveza da u toku kontrola, trudnicama ukažemo na činjenicu da preterano uzimanje, pre svega ugljenih hidrata, može ozbiljno da naškodi funkciji rada pankreasa i jetre, a samim tim i na rast bebe - kaže naš sagovornik. -  Poznato je da šećeri prolaze posteljicu, odnosno barijeru između fetusa i majke, ali insulin ne prolazi. Količina insulina koji ima beba je izuzetno mala i ne može da toleriše velike prilive ugljenih hidrata, koji se nalaze da li u obliku voća, sokova, ili hleba i slatkiša, odnosno svega onoga što sadrži ugljene hidrate u različitim oblicima. Zato se savetuje da ishrana kod trudnica bude bogata proteinima i mastima, da konzumiraju puno povrća, naročito salate, sa vrlo redukovanim unosom koncentrovanih ugljenih hidrata. Čak i voće treba jesti umereno, jer sadrži prirodne šećere, neko više, neko manje.

U suštini, kako Vejnović napominje, kada par planira dete, žena treba da uradi ginekološki pregled, a po potrebi konsultacije sa endokrinologom, internistom ili nutricionistom o trenutnom indeksu telesne mase (BMI). On je najbolji pokazatelj da li osoba spada u pothranjene osobe, normalno uhranjene osobe ili one koje su gojazne. Na osnovu dobijenih rezultata, napravi se plan ishrane. Preporuke su da se trudnice ugoje do deset kilograma tokom devet meseci, ukoliko im BMI ne prelazi granice, svrstavajući ih u gojazne osobe. U tom slučaju, bilo bi idealno da dobiju pet do deset kilograma.

Ivana Mikloši