На нашем подручју уобичајено је рађање крупнијих беба

Према речима управника Клинике за гинекологију и акушерство професора др Тихомира Вејновића, од давнина је за Војводину познато да је житница Европе, те се исхрана базира на великим уносима скроба, а култура исхране је сасвим другачија него у другим срединама. Стога је, ако причамо о периоду осамдесетих година до данас, типична појава било рађање релативно великог броја крупне деце, између три и по до четири килограма, а некад и више.

Вејновић каже да је тежина бебе једна од три основне карике у ланцу порођаја.

- Тежина јесте једна од битних карика у том ланцу и један од фактора на основу ког правимо процену да ли ћемо се одлучити за природан порођај или ћемо планирати царски рез, али није једини - каже професор. - Када се приближи период порођаја, у разговору са пацијентом кажемо нашу процену тежине, која може да има одређена одступања највише до пола килограма, затим положај и обим бебине главе, прегледамо карлицу и порођајни канал и на тај начин донесемо одлуку шта је за мајку најбоље. Саберемо све факторе које током прегледа можемо да утврдимо, како не би донели исхитрену одлуку. Нама је у суштини најбитније да знамо да ли беба има нормалан прираст тежине током трудноће, да не заостаје у расту и тежини, или да са друге стране не добија више грама од просека.

Према његовим речима, ако говоримо о просторима бивше Југославије, познато је да ту живи много различитих народа и култура, а доказано је да управо мешање различитих народа доводи до повећане дужине и тежине беба. Зато је наш регион познат по томе да имамо најбоље спортисте у кошарци, одбојци и другим спортовима, у којима је једна од предиспозиција за успех управо висина и сама конституција мушкараца и жена. Некада су се генерално људи здравије хранили, али је данас индустрија хране потпуно другачија, те стога морамо више да водимо рачуна о томе које намирнице конзумирамо у току дана.

- Ако гледамо строго са аспекта медицине здравља, начин исхране је ниво здравствене културе, која је део опште културе сваког човека, а управо начин исхране има веома важну улогу у здрављу, како трудница и беба, тако и осталих припадника друштва - каже Вејновић. -  Зато је чињеница да понекад треба променити ту културу и често подсећати људе на то да исхрана мора да буде разноврсна, како би смањили проценат калоријских “бомби” које уносимо брзом храном, базираној на скробу. Ако говоримо о исхрани у трудноћи, то је важно често напомињати, јер није само битно очувати бебино здравље док је у стомаку, већ очувати га и у будућем периоду њеног живота.

Према подацима Светске здравствене организације, 2011. године било је преко 300 милиона људи који болују од дијбетеса, а за наредних 20 година та бројка ће се највероватније удвостручити. Један од главних узрока је управо прираст тежине, који је последица модерног, “брзог” времена и начина живота који живимо. Претерано добијање на тежини у трудноћи може да изазове врло озбиљне компликације током трудноће, како по саму мајку, тако касније и на здравље детета.

Према речима начелника Бетаније проф. др Тихомира Вејновића, од почетка године до краја априла, родило се 200 крупнијих беба преко четири килограма. Већи део беба је на свет дошло природним путем, па је тако у јануару, од 66 беба, 44 рођено вагиналним путем, док су 22 царским резом. У фебруару је 26 рођено природним путем, а 23 царским, а тај однос је био врло сличан у марту и априлу… 

- Зато је наша посебна обавеза да у току контрола, трудницама укажемо на чињеницу да претерано узимање, пре свега угљених хидрата, може озбиљно да нашкоди функцији рада панкреаса и јетре, а самим тим и на раст бебе - каже наш саговорник. -  Познато је да шећери пролазе постељицу, односно баријеру између фетуса и мајке, али инсулин не пролази. Количина инсулина који има беба је изузетно мала и не може да толерише велике приливе угљених хидрата, који се налазе да ли у облику воћа, сокова, или хлеба и слаткиша, односно свега онога што садржи угљене хидрате у различитим облицима. Зато се саветује да исхрана код трудница буде богата протеинима и мастима, да конзумирају пуно поврћа, нарочито салате, са врло редукованим уносом концентрованих угљених хидрата. Чак и воће треба јести умерено, јер садржи природне шећере, неко више, неко мање.

У суштини, како Вејновић напомиње, када пар планира дете, жена треба да уради гинеколошки преглед, а по потреби консултације са ендокринологом, интернистом или нутриционистом о тренутном индексу телесне масе (БМИ). Он је најбољи показатељ да ли особа спада у потхрањене особе, нормално ухрањене особе или оне које су гојазне. На основу добијених резултата, направи се план исхране. Препоруке су да се труднице угоје до десет килограма током девет месеци, уколико им БМИ не прелази границе, сврставајући их у гојазне особе. У том случају, било би идеално да добију пет до десет килограма.

Ивана Миклоши