okoTVoko: Džeremi Kajl, ovce i novac

Stiven Dimond, jedan od poslednjih učesnika „dokumentarne“ emisije Džeremi Kajl šou, izvršio je samoubistvo posle pojavljivanja pred TV auditorijumom, ne mogavši da podnese optužbe za neverstvo. Tako se čaša nezadovoljstva sadržinom ovog programa i načinom na koji se njegovi učesnici tretiraju, konačno prelila.

Džeremi Kajl šou jedan je od najpopularnijih britanskih tabloidnih tok šou programa, i neprekidno se emituje od jula 2005. godine, privlačeći više od milion gledalaca svakog radnog dana. Prosečni učesnik je beli, sredovečni pripadnik radničke klase, kaže statistika koju Britanci pažljivo vode, a u emisiju stiže na poziv zabrinutog rođaka ili razgnevljenog partnera, kako bi uz Kajlovu pomoć odgovorio na optužbe za prevaru ili pokazao da se ne drogira ili pije. Poput svog američkog uzora Džerija Springera, i Džeremi zastupa odbranu „porodičnih vrednosti“, dozvoljavajući familiji učesnika u raspravi da, sedeći iza scene, slobodno koristi psovačke kombinacije i pretnje fizičkim napadima. Ni oni na sceni često ne sede mirno, pa se potežu pesnice, čupanje za kosu, uz prostački rečnik, viku i urlanje, dok momci iz obezbeđenja razdvajaju i fizički zavađene učesnike.

Naravno da se u takvim situacijama koriste i metode poput poligrafa i DNK testova, a tu je i psihijatar Grejem Stenijer, koji im pomaže da prebrode najgore. To mu, međutim, nije uspelo u slučaju nesrećnog Stivena, koji je ležao mrtav nekoliko dana pre nego što su ga su našli.

Najgledaniji dnevni šou u Britaniji godinama je plesao po ivici dozvoljenog, a producenti TV stanice ITV koja ga emituje utišavali su zabrinute glasove savesti koji su ukazivali na to da njihovi gosti nisu mentalno stabilni i da taj pritisak može da bude poguban po nekog od njih. Sve do sada, mada se ni u ovom trenutku nisu pokazali da su dorasli zadatku, pošto je procurela informacija da je izvršna direktorka Kerolin Mekol poslala pismo zaposlenima, u kome je rekla da je stopirala šou „dok gužva ne prođe“. Namera da ne seče trulu granu koja bogato rađa sasvim je jasna.

Da li vam sve ovo zvuči poznato sumorno? Naravno, nije teško napraviti paralele sa domaćim rijaliti TV programima, pa i onim čuvenim DNK i “Trenutak istine”, u kojima se takođe koriste poligraf i DNK analiza. Doduše, bez batina, psovki i vređanja, njih čujemo u onim rijaliti kazamatima, sa sve plačućom rodbinom i ostalim biserima nenarodne mudrosti.

Iako je ITV privatna, komercijalna televizija, poslanici imaju pravo da poslušaju svoje glasače, te je sve veći broj onih koji traže da se ova i slične joj emisije zauvek skinu s programa. U međuvremenu, u Srbiji se to pitanje više ni ne poteže: imaju zaposleni u Regulatornom telu za elektronske medije važnija posla, pripremaju se da proslave prvi rođendan krajnjem roku konkursa za slobodnu nacionalnu frekvenciju. Ko sad da pravi reda u etru, ni nepopunjenu frekvenciju nisu zauzeli, taman posla da prisilno oslobode još koju, program na rupe da gledamo.

Cenim ipak da će ovaj slučaj skrenuti pažnju čelnika naših komercijalnih televizija na ovakvu vrstu programa, te da će sabrati ovce i novce i nabaviti domaću verziju Džeremija Kajla. Nesrećnika nam ne nedostaje, poligrafe imamo, a i na DNK analize u razne svrhe smo se već navikli. Eto, sredila sam vam.

Ivana Vujanov