okoTVoko: Supersrećni ljudi na vazda sunčan dan
Ako su vas do sada nervirale reklame za deterdžente, naročito one sa dosadnom komšinicom čiji je veš sjajniji od supernove, ovi novi, angažovani TV oglasi, verovatno vam izazivaju žgaravicu. Naravno, pod uslovom da smete sebi da priznate da su optimistične televizijske objave koje liče na humanitarne akcije, ustvari loš pokušaj da se poigra s našim osećanjem plemenitosti i dobar osećaj poklanjanja zameni osećajem davanja para prodavcu magle.
Znate li tačno o čemu pričam? Opšte je poznato da se autori reklama poigravaju sa stereotipima, nudeći nam do poliranog sjaja ulepšanu životnu sliku: porodice su obavezno supersrećne, dan je vazda sunčan, žena našminkana, obučena u vesele boje i tek izašla ispod haube, čekića, pegle, šta god da je sad u modi. Tate su mnogo mlađe nego što im to deca dozvoljavaju, bake i dede ozbiljno stariji od svojih potomaka, kučići i mačići pedigrirani, trava podšišana, dok vesela muzika tutnji iz kuhinja u koje mogu da stanu minimum dva prosečna srpska stana. Kad nudite takvu sliku nije teško uz nju ponuditi prašak za sudove, sredstvo protiv krpelja i vašaka, jastučnice, posteljinu i dušeke, pozlaćene naušnice, pegle, krpe, letnje gume, traktore, crepove i mreže za komarce, tiganje, sokovnike, sredstva za inkontinenciju i protiv impotencije, lekove za šećer i preživljavanje menopauze, ruže puzavice, kurseve engleskog jezika, zlatnu kremu za samopotamnjivanje i sredstvo za isterivanje krtica.
No, na to smo već navikli, iskusno birajući čuveno odloženo gledanje, koje nama namćorima omogućava da premotamo te užasavajuće trećine emitovanog programa, zatrpane TV oglasima. Ono na šta nismo navikli jesu komercijalne reklame koje glume humanitarne oglase, poput one o popustima za porodilje, gde uz nežnu muziku i novopečenu mamu koja plače od sreće gledajući tek rođeni zamotuljak, zaboravite da je u pitanju ponuda popusta ograničenog trajanja i namenjena veoma malom procentu stanovništva. Koje svakako neće imati vremena ni da se umije, jednom kad zamotuljak stigne kući, a kamoli da zgubidani na nekom džaba telefonu. Ali, to je život, to nije reklama, što bi rekla gospođica Suzuki Grand Gitara. Slična ovoj je i reklama za izvesne flašice providne tečnosti u kojima se naglasak stavlja na činjenicu da kupovina ovog tečnog zlata pomaže miru u svetu, i još ponekim humanitarnim organizacijama, što nam je sasvim dovoljno da zaboravimo na to da je u pitanju kupovina nečega što imamo u običnoj slavini na dohvat ruke u kujni, i za šta plaćamo stostuko manju cenu, kada se uporede količine. Ali, nema nežne roza i bebi plavih boja, toplog dojenčetovog oka i tankih prstiju koje prebiraju po harfi. I nismo plemeniti, samo žedni.
Šta je sledeće na reklamerskom nebu? Hoće li oglašivački magovi ponovo piti s izvora stvarnih humanitarnih kampanje, poput onih Ministarstva unutrašnjih poslova o opasnostima vožnje u pijanom stanju ili one sjajne reklame Ministarstva zdravlja o prevenciji raka materice, ili još bolje reklame Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija o bezbednosti dece na Internetu?
Pa možemo da očekujemo da će priča o prednosti mamografije biti ispričana uz reklamu proizvođača donjeg veša, a ona o bezbednosti u saobraćaju nositi poruku da je život duži uz krovne nosače. Ili da ćutimo, da bogovima marketinga ne dajemo ideje.
Ivana Vujanov
