Kostić dao ponudu od 480 miliona evra za slovenačku Abanku

Poslednjih dana aprila na poziv SDH-a da povećaju obvezujuće ponude, sva tri zainteresovana investitora, koji žele da preuzmu treću najveću slovenačku banku, a koju država prodaje zbog obaveza prema Evropskoj komisiji oko sanacije banaka iz 2013. godine, to su i uradila. 



Uz AIK banku i Novu KBM, piše Večer, ponudu koja je kod sva tri kupca iznosila oko 400 miliona evra, poboljšala je i mađarska banka OTP. 



Kostić, koji je nedavno preuzeo Gorenjsku banku, prema nezvaničnim izvorima, ponudio je na kraju 480 miliona evra od knjigovodstvene vrednosti Abanke, koja je na kraju 2018. godine iznosila 583 miliona evra.



Slabija je bila konačna ponuda Nove KBM, a najslabija ponuda OTP.



Mađari su, navodi Večer, smanjili aktivnosti i interes za preuzimanje Abanke, nakon što je postalo jasno da će na slovenačko bankarsko tržište ući kroz SKB. 



Abanka je prošle godine ostvarila 66,7 miliona evra čiste dobiti, što je 24 miliona evra ili više od polovine bolje nego godinu ranije. 



Banka, koju predvodi Jože Lenič, na kraju 2018. godine imala je 1.010 zaposlenih i ukupni bilans od preko 3,7 milijardi evra, što joj daje tržišni udeo od 9,6 odsto. 



Prihodi od kamata u bankama se smanjuju, ali drugi rastu, piše list.



Poslednjih godina udeo loših kredita uspešno je smanjen, a oni su 2018. još uvek iznosili 5,6 odsto, dok su sada 4,6 odsto. 



Poslednju reč pri prodaji Abanke imaće regulator odnosno Banka Slovenije, a konačno Evropska centralna banka (ECB). 



Budući da Abanka u Sloveniji ima status sistemske banke kroz prizmu regulatora ona će biti teži zalogaj od Gorenjeske banke za Miodraga Kostića, ocenjuje list Večer i dodaje da bi se teoretski moglo dogoditi da SDH Abanku proda Kostiću, ali na kraju bi, kažu, transakciju mogao zaustaviti ECB.



Apollo, dodaju, verovatno ne bi imao problema s regulatorom, budući da je Nova KBM već podložna kontroli ECB-a.



Političku odgovornost za prodaju na kraju snosi vlada Marjana Šareca i uprkos signalima opozicije da treba zaustaviti privatizaciju, od toga neće biti ništa, piše Večer. 



Komesarka za konkurentnost Margrethe Vestagar prošle zime je u Ljubljani rekla da se prodaja Abanke mora završiti, podseća list.

Nastavljeni pozitivni makroekonomski trendovi u 2019.



BEOGRAD, 15. maja (Tanjug) - U Srbiji su nastavljeni pozitivni makroekonomski trendovi i u 2019. godini, uprkos nekim negativnim faktorima iz međunarodnog okruženja, izjavila je danas Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS).



Tabaković je, na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji u NBS, rekla da ekonomska aktivnost raste 18 meseci uzastopno i da je privreda prošlu godinu završila sa pozitivnim rezultatom od 500 milijardi dinara.



"Očuvana je makroekonomska i finansijska stabilnost, povećana ekonomska, investiciona i spoljnotrgovinska aktivnost, a uičešće javnog duga u BDP-u je dodatno smanjeno", istakla je guverner.



Sve je to postignuto, kako je naglasila, uprkos nepovoljnim faktorima u međunarodnom okruženju, a pre svega uprkos usporavanju rasta u zoni evra.



Tabaković je navela da je već šest godina zaredom inflacija niska i stabilna, te da se očekuje da takva ostane i u narednom periodu 



U izveštaju se ukazuje da je u prvom tromesečju ostvaren suficit od 0,9 odsto BDP-a i to u uslovima znatno viših kapitalnih izdataka države i povećanih izdataka za plate i penzije.



Na kraju marta javni dug države iznosio je 23,4 milijarde evra, a njegov udeo u BDP-u bio je 50,9 odsto i ima tendenciju opadanja.



Navodi se da usporavanje rasta spoljne traženje, pre svega, iz zone evra i uvedene takse Prištine na robu iz centralne Srbije održava se na pad proizvodnje u rerađivačkoj industriji.



To za poslednicu ima ima nižu međugodišnju stopu rasta BDP-a u prvom tromesečju, koja je prema proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosila 2,3 odsto.



NBS je zadržala prognozu rasta BDP-a za ovu godinu na 3,5 odsto, a u srednjem roku očekuje da će on biti ubrzan na oko četiri odsto i da će biti vođen investicijama, izvozom, kao i rastom potrošnje domaćinstava na održivim osnovama.



Referentna kamatna stopa nalazi se na nepromenjenom nivou od 3,0 odsto od aprila 2018, što je njen najniži nivo u režimu ciljane inflacije.