Костић дао понуду од 480 милиона евра за словеначку Абанку

Последњих дана априла на позив СДХ-а да повећају обвезујуће понуде, сва три заинтересована инвеститора, који желе да преузму трећу највећу словеначку банку, а коју држава продаје због обавеза према Европској комисији око санације банака из 2013. године, то су и урадила. 



Уз АИК банку и Нову КБМ, пише Вечер, понуду која је код сва три купца износила око 400 милиона евра, побољшала је и мађарска банка ОТП. 



Костић, који је недавно преузео Горењску банку, према незваничним изворима, понудио је на крају 480 милиона евра од књиговодствене вредности Абанке, која је на крају 2018. године износила 583 милиона евра.



Слабија је била коначна понуда Нове КБМ, а најслабија понуда ОТП.



Мађари су, наводи Вечер, смањили активности и интерес за преузимање Абанке, након што је постало јасно да ће на словеначко банкарско тржиште ући кроз СКБ. 



Абанка је прошле године остварила 66,7 милиона евра чисте добити, што је 24 милиона евра или више од половине боље него годину раније. 



Банка, коју предводи Јоже Ленич, на крају 2018. године имала је 1.010 запослених и укупни биланс од преко 3,7 милијарди евра, што јој даје тржишни удео од 9,6 одсто. 



Приходи од камата у банкама се смањују, али други расту, пише лист.



Последњих година удео лоших кредита успешно је смањен, а они су 2018. још увек износили 5,6 одсто, док су сада 4,6 одсто. 



Последњу реч при продаји Абанке имаће регулатор односно Банка Словеније, а коначно Европска централна банка (ЕЦБ). 



Будући да Абанка у Словенији има статус системске банке кроз призму регулатора она ће бити тежи залогај од Горењеске банке за Миодрага Костића, оцењује лист Вечер и додаје да би се теоретски могло догодити да СДХ Абанку прода Костићу, али на крају би, кажу, трансакцију могао зауставити ЕЦБ.



Apollo, додају, вероватно не би имао проблема с регулатором, будући да је Нова КБМ већ подложна контроли ЕЦБ-а.



Политичку одговорност за продају на крају сноси влада Марјана Шареца и упркос сигналима опозиције да треба зауставити приватизацију, од тога неће бити ништа, пише Вечер. 



Комесарка за конкурентност Margrеthе Вестагар прошле зиме је у Љубљани рекла да се продаја Абанке мора завршити, подсећа лист.

Настављени позитивни макроекономски трендови у 2019.



БЕОГРАД, 15. маја (Тањуг) - У Србији су настављени позитивни макроекономски трендови и у 2019. години, упркос неким негативним факторима из међународног окружења, изјавила је данас Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије (НБС).



Табаковић је, на представљању мајског Извештаја о инфлацији у НБС, рекла да економска активност расте 18 месеци узастопно и да је привреда прошлу годину завршила са позитивним резултатом од 500 милијарди динара.



"Очувана је макроекономска и финансијска стабилност, повећана економска, инвестициона и спољнотрговинска активност, а уичешће јавног дуга у БДП-у је додатно смањено", истакла је гувернер.



Све је то постигнуто, како је нагласила, упркос неповољним факторима у међународном окружењу, а пре свега упркос успоравању раста у зони евра.



Табаковић је навела да је већ шест година заредом инфлација ниска и стабилна, те да се очекује да таква остане и у наредном периоду 



У извештају се указује да је у првом тромесечју остварен суфицит од 0,9 одсто БДП-а и то у условима знатно виших капиталних издатака државе и повећаних издатака за плате и пензије.



На крају марта јавни дуг државе износио је 23,4 милијарде евра, а његов удео у БДП-у био је 50,9 одсто и има тенденцију опадања.



Наводи се да успоравање раста спољне тражење, пре свега, из зоне евра и уведене таксе Приштине на робу из централне Србије одржава се на пад производње у рерађивачкој индустрији.



То за последницу има има нижу међугодишњу стопу раста БДП-а у првом тромесечју, која је према процени Републичког завода за статистику износила 2,3 одсто.



НБС је задржала прогнозу раста БДП-а за ову годину на 3,5 одсто, а у средњем року очекује да ће он бити убрзан на око четири одсто и да ће бити вођен инвестицијама, извозом, као и растом потрошње домаћинстава на одрживим основама.



Референтна каматна стопа налази се на непромењеном нивоу од 3,0 одсто од априла 2018, што је њен најнижи ниво у режиму циљане инфлације.