Miki Radonjić: Predstoji nam uzbudljivo i umetnički vredno Sterijino pozorje

Nedavno je saopšten niz informacija od značaja za naš najveći i najznačajniji pozorišni festival, ali i instituciju koju ova manifestacija predstavlja. Direktor Sterijinog pozorja Miroslav Miki Radonjić posebno je bio zadovoljan što nema nikakvih većih poteškoća pred organizaciju događaja ogromnih gabarita.

 Jasno je da nije vaš poziv da komentarišete odluke selektora, ali izbor Svetislava Jovanova deluje izazovno i pod sloganom “Pobuna - ženski rod”, kao i sa produkcijske, odnosno strane direktora festivalskog izdanja Sterijinog pozorja koje nam prethodi?

– Zaista nemam običaj da komentarišem odluke selektora, ne samo zbog toga što sam nekoliko puta i sam bio u toj ulozi, i dobro znam koliko je to zahtevan i kompleksan posao, već i zato što mislim da selektor jednog značajnog festivala kao što je Sterijino pozorje mora imati apsolutnu autonomiju, i kreativnu slobodu, da u skladu sa jasno definisanim kriterijumima i izgrađenim osećanjem šta je relevantno u datom trenutku u našoj dramaturgiji i pozorišnoj umetnosti uopšte, ponudi što realniju sliku pozorišne sezone, odnosno onog njenog dela zasnovanog na delima domaćih autora. Stoga i svako naknadno procenjivanje, pre samog festivala, kada se sva ostvarenja nađu u novom referentnom sistemu, smatram neprikladnim. Ono što, međutim, moram da primetim, pošto sam većinu predstava koje učestvuju na 64. Pozorju već odgledao, jeste nesporna činjenica da je Svetislav Jovanov sačinio uzbudljivu i umetnički vrednu selekciju.

 Koji bi u tom izboru bili vaši favoriti, ili predstave koje vas najviše privlače kao gledaoca, ne kao teatrologa i čoveka u vrhu organizacije?

– Ni na ovo pitanje, iz sasvim opravdanih razloga, ne mogu dati previše konkretan odgovor, jer bi se isticanje mojih favorita moglo shvatiti kao svojevrsni pritisak na žiri festivala. Smatram da celokupna selekcija, i takmičarska i međunarodni program “Krugovi”, nudi estetsko-poetičku raznolikost, odlične nove dramske tekstove tri autorke (Vida Ognjenović, Maja Pelević, Tanja Šljivar), bar tridesetak upečatljivih glumačkih ostvarenja, osobene i maštovite rediteljske postupke Andraša Urbana, Kokana Mladenovića, Maje Pelević, Vide Ognjenović, Ive Milošević, Bobana Skerlića, Saše Anočića, Kriste Sekelji, Salome Dastmalhi, Jenžeja Pjaskovskog… I ako bih nastavio sa nabrajanjem svih članova autorskih ekipa predstava, ovaj intervju zazuzeo bi mnogo više od ponuđenog prostora.

 Od ove godine za Sterijinu nagradu će se “boriti” i dramaturzi, odnosno saradnici za scenski govor, a vreme je i za laureata kritike, koji se od nedavno proglašava bijenalno. Šta to govori o novinama u odnosu na pozorišni život?

– Na inicijativu prošlogodišnjeg žirija Sterijinog pozorja, doneli smo odluku da nagrada za dramaturgiju bude redovna, a s obzirom na to da je Pozorje festival koji neguje dramu, odnosno pisanu reč, onda je sasvim prirodno da smo među ostale uvrstili i nagradu za scenski govor, odnosno lepotu izgovorene reči na sceni. Nagrada za pozorišnu kritiku, koju dodeljuju vaš list “Dnevnik” i Sterijino pozorje, bijenalnog je karaktera jer tako želimo da joj povećamo specifičnu težinu, znajući, nažalost, kakav je tretman umetničke kritike u našim medijima. Pozorje mora u svakom trenutku da prati dešavanja u pozorišnoj umetnosti i bude spremno da odreaguje kako bi zaštitilo integritet dramskih umetnika, ali i teatarske umetnosti u celini.

 Pozorje otvara Svetlana Ceca Bojković, kojoj će tom prilikom biti uručena i Sterijina nagrada za životno delo, dok u čast nagrađenih na kraju Festivala neće biti predstave?

– Svetlana Ceca Bojković spada u red onih umetnika bez kojih je nemoguće govoriti o pozorištu, filmu i televiziji na ovim prostorima u prethodnih pola veka. Sterijina nagrada za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture, odnosno za životno delo, samo je skroman gest Pozorja da izrazi zahvalnost ovoj glumačkoj divi za sve što je učinila za umetnost i kulturu u našoj zemlji.

Kada je reč o svečanom zatvaranju 64. Pozorja, odlučili smo da to ove godine bude jedan lep koncert novosadskih kantautora (Miloš Zubac, Nemanja Nešić, Milan Korać), da praznik pozorišta bude okončan praznikom poezije i muzike. Naravno, ima tu malo i lokalpatriotizma, ali i nastojanja Sterijinog pozorja da pokaže bogatstvo umetničke scene Novog Sada – Evropske prestonice kulture 2021.

 Šta nam još obećava 64. Sterijino pozorje?

– Već smo navikli publiku Pozorja, ali i najširu javnost, da naš festival nudi čitav niz interesantnih pratećih programa. Tako će biti i ove godine. Pozorje mladih, uz učešće oko 120 studenata visokih pozorišnih škola iz Srbije i zemalja regiona, tokom koga ćemo videti šta je budućnost našeg teatra kroz ispitne predstave studenata glume, režije i dramturgije; 16. Izložba pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja; promocije knjiga; izložba “Scena, maska, kostim, lutka” (Centar za likovno obrazovanje dece i omladine Vojvodine I Sterijino pozorje); izložba “Svetlana Bojković ili Umetnost glume” Zorana Maksimovića (Pozorišni muzej Vojvodine i Sterijino pozorje).

 Na najavnoj konferenciji za medije ste govorili i o aplikaciji za Godišnjak pozorišta Srbije, jednom od izdanja Sterijinog pozorja. Odnosno reč je bila o unapređenju rada dokumentacionog centra, a govora je (ponovo) bilo i o inicijativi da se osnuje Pozorišni institut Srbije?

– Već nekoliko godina uporno i istrajno radimo na unapređenju svih delatnosti Sterijinog pozorja, a pogotovo dokumentacionoistraživačkog centra. Ove godine dobili smo od Ministarstva kulture sredstva za prvu fazu realizacije projketa nove aplikacije za Godišnjak pozorišta Srbije, kao deo procesa digitalizacije. U prethodne tri godine naučni tim koji je sastavljen od istraživača sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Iz Matice srpske, SNP-a, Pozorišnog muzeja Vojvodine, Akademije umetnosti Novi Sad i Sterijinog pozorja, realizuje naučne projekte čije rezultate objavljujemo u zbornicima radova. Izdavačka delatnost Pozorja može da se pohvali sa dvadesetak objavljenih knjiga unazad četiri-pet godina… Sve su to mali koraci ka ispunjenju ideje o formiranju Pozorišnog instituta Srbije u Novom Sadu.

        Igor Burić