Kuvarima na Jadranu nude platu i do 2.000 evra
Iako je do početka prave letnje sezone i godišnjih odmora ostalo još nekoliko nedelja, potraga za radnicima u ugostiteljstvu već sad je velika.
To je uobičajena slika i ponavlja se svake godine jer se tokom leta u ugostiteljskim objektima povećava ponuda, a u mnogim restoranima i kafićima otvaraju se bašte. Povećava se i broj gostiju, a sve je više i turista, posebno u gradovima, na plažama ili uz obalu reka i jezera pa je razumljiva potreba za novim radncima. S druge strane, sezonski posao je za mnoge dobra prilika da za kratko vreme zarade novac potreban za odlazak na odmor ili kao način da dopune kućni budžet.
Dakle, radnika u ugosteljstvu nedostaje, a najtraženji su kuvari i konobari i, kako sada stvari stoje, gotovo je izvesno da će oni koji imaju te struke posao lako naći – u Srbiji ili inostranstvu. To se posebno odonosi na kuvare i pomoćne kuvare jer ih nema dovoljno, posebno onih s iskustvom, pa su potencijalni poslodavci suočeni ne samo s tim da ih nađu i angažuju već i da ih zadrže. Ove godine možda više nego proteklih jer je potreba za tim kadrom sve veća i u zemljama u okruženju – Hrvatskoj, Grčkoj, Sloveniji... a sada, za razliku od ranije, za angažman u tim zemljama više nije neophodno imati pasoš Evropske unije.
Zbog toga, ali i zbog zarada viših nego u Srbiji, put tih zemalja krenulo je ili će ovih dana krenuti mnogo iskusnih kuvara, kao i drugih radnika u ugostiteljstvu. Potreba za kadrom te struke i te kako je izražena u Hrvatskoj, gde nedostaje ogroman broj radnika i put te zemlje ovog leta otići će mnogo više građana Srbije nego ranije. Ponuda poslodavaca iz Hrvatske za angažman radnika iz naše zemlje uglavnom su slične – obebeđen je smeštaj i ishrana, radi se šest dana u nedelji, a zarade se, u zavisnosti od vrste posla, kreću od 600 pa do 2.000 evra. Sve vreme radnici imaju penziono i zdravstveno osiguranje, a posao se nudi onima starim od 18 do 65 godina. Uz to, najveći broj poslodavaca zahtva znanje italijanskog, nemačkog, ruskog ili engleskog jezika.
U Hrvatskoj najviše mogu zaraditi kuvari –nudi im se plata od 1.000 do 2.000 evra, dok je zarada pomoćnog radnika u kuhinji od 700 do 1.100 evra. Roštilj-majstor može računati na mesečnu platu od 1.000 do 1.200 eura, a pica-majstor od 1.200 do 1.500. Mesečna zarada barmena kreće se od 700 do 1.000 evra, konobari mogu zaraditi od 800 do 1.200, dok je zarada sobarica u hotelu od 600 do 800 evra. U Hrvatskoj se traže i trgovci, koji mesečno mogu zaraditi od 700 do 1.000 evra.
Te zarade jesu više nego u Srbiji, gde takođe nema dovoljno radnika te struke. To potvrđuju i gotovo stalni ogasi za angažman radnika pa se, recimo, za pica-majstora nudi plata od 60.000 dinara, pomoćni radnik u kuhinji može zaraditi od oko 40.000 do 50.000 dinara, a radniku koji ume da napravi i ispeče mekike nudi se dnevnica od 2.700 dinara.
Osim u ugostiteljstvu, srpski radnici mogu naći posao u inostranstvu ako su mašinski tehničari, bravari, varioci, brusači, operateri na mašinama za obradu metala, a u Hrvatskoj mesečno mogu zaraditi od 700 do 900 evra, uz obezbeđen smeštaj, prevoz do radnog mesta i jedan obrok. U toj zemlji keramičarima se nudi zarada od deset do 12 evra po kvadratnom metru.
Posla ima i u Mađarskoj, gde se fizičkim radnicima u metalskoj industriji nudi početna plata od 550 evra, a u Nemačkoj građevinski radnici na sat mogu zaraditi 11 evra. Zidari, tesari, armirači, fasaderi, gipsari, moleri... traženi su i u Austriji, Francuskoj, Holandiji ...
Iako su zarade u Crnoj Gori tokom letnje sezone niže nego u Hrvatskoj, više su nego u Srbiji, pa će i put te zemlje iz Srbije otići kuvari s iskustvom i znanjem.
– Trenutno radim kao kuvar u restoranu, ali sigurno je da ću već polovinom juna otići na nekoliko meseci u Crnu Goru jer su mi ponuđeni bolji uslovi rada i zarada, a obim posla je sličan – kaže sagovornik „Dnevnika”. – Tačno je da su zarade tokom letnje sezone u zemljama u kojima je turizam razvijen dobre i da je to dobar motiv za odlazak, ali treba znati i da je priprema hrane izuzetno odgovoran i zahetvan posao, za koji su neophodni znanje i iskustvo.
D. Mlađenović