Legalizacija marihuane: Što nisu uspeli aktivisti, jesu multi kompanije

S nestajanjem hipika i tema upotreba droga se vratila u okvire tabua, osim u Holandiji čiji su liberalni zakoni sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka, od Amsterdama napravili svetsku metropolu kanabisa.

Upravo je holandski primer početkom 21. veka preuzet u još nekoliko država širom sveta i nakon prvih nekoliko godina primene, gde se govorilo o sociološkim i medicinskim efektima (lečenje, smanjenje broja registrovanih narkomana, pad stope kriminala…), ubrzo su počele da se “izbacuju” i vrtoglave brojke na strani prihoda kod firmi koje su dobile dozvole da se bave proizvodnjom marihuane i drugih proizvoda od nje. To je izazvalo pažnju velikih investitora i kompanija, koji su u početku stidljivo, valjda plašeći se negativnih reakcija javnosti, počeli da ozbiljnije istražuju ovo tržište, da bi u ovom trenutku kanabis-biznis postao jedna od najbrže rastućih industrija u svetu sa potencijalom da postane neka vrsta novog duvanskog tržišta. Nije više nikakva tajna ni da jedan od najvećih proizvođača cigareta “Filip Moris” već ulaže u industriju proizvodnje i prerade, kao i da čeka ukrupnjavanje u ovom sektoru, ne bi li jednim preuzimanjem zauzeo poziciju na tržištu marihuane sličnu onoj koju već ima na duvanskom.

S ultra pozitivnim ekonomskim izveštajima poput podataka iz Kalifornije gde se godišnje na legalnom tržištu od marihuane ostvari prihod od preko sedam milijardi dolara ili o tome da je nedavno (par meseci nakon liberalizacije u Kanadi) jedna kanadska firma sa licencom za proizvodnju marihuane prodata za 890 miliona dolara američkoj kompaniji. Isto tako iz Kanade je stigao podatak da je u prve dve nedelje nakon legalizacije prodato marihuane u vrednosti 43 miliona dolara…

S takvim poslovnim rezultatima i potencijalom tržišta koji se niko ni ne usuđuje tačno da proceni, priča o marihuani kao zabranjenoj supstanci se polako završava na svim kontinetima, a pobedu na kraju nisu odneli aktivisti za legalizaciju, već velike kompanije koje se već sada žestoko utrkuju da zauzmu dobre početne pozicije. Kako bi ugodile investitorima u ovom sektoru, i državne administracije se sve više prilagođavaju, pa se gotovo na nedeljnom nivou govori o rastu broja država koje su manje ili više legalizovale upotrebu marihuane ili su u tom procesu.

Svetski hit je priča  o tri američke časne sestre koje zarađuju skoro milion evra godišnje na proizvodnji i prodaji marihuane u zdravstvene svrhe. One su odlučile da same uzgajaju i prodaju marihuanu, a "projekat" su započele pre sedam godina sa samo 12 biljaka.

Časne sestre tvrde da su sa svojim proizvodima uspele da izleče čak osmoro ljudi od njihovih zavisnosti, a marihuanu uzgajaju kako bi lečile ljude od bolesti kao što su rak i epilepsija.

Stvari su se kada je marihuana u pitanju toliko promenile da danas pojedine države govore o njoj kao razvojnoj šansi. Čak i u Grčkoj koja ima najstrožije zakone o trgovini drogama, sada se govori o potencijalu da postanu evropska Kalifornija kada je kanabis u pitanju i da “svakako treba da iskoriste povoljne klimatske uslove.

U centru Atine, na aveniji Panepistimiju, postavljen je prvi automat na kom može da se kupi kanabidiol. U pitanju je ulje koje ublažava bol, ima antiinflamatorno dejstvo, ali ne i psihoaktivni efekat. Takođe, s obzirom na to da su uzgoj i proizvodnja medicinskog kanabisa postali legalni, on je u ušao i u sferu gastronomije, pa se tako, u Eksharhiji, u centru grčke prestonice, može kupiti suvlaki i dimljena riba u hlebu s uljem kanabisa.

Još 2016, na inicijativu Sirizinih poslanika u parlamentu, legalizovana je proizvodnja kanabisa u industrijske, a 2017. i u farmaceutske i medicinske svrhe, kada je ukinuta i svaka zabrana uzgoja i proizvodnje. Dozvolu za uzgoj konoplje već ima preko deset privatnih firmi, dok je ovih dana potpisan novi sporazum o eksploataciji zemljišta za gajenje industrijskog i farmaceutskog kanabisa. Glavni investitor „Urban selekt kapital korporejšen” očekuje da bi već 2021. prihod sa polja kanabisa mogao da dostigne 22 milijarde evra!

Kada su u pitanju države bivše Jugoslavije, Slovenija je prva dozvolila prodaju u medicinske svrhe, dok je Hrvatska zahvaljujući izmenama Zakona o suzbijanju zloupotrebe droga, koje su stupile na snagu 25. aprila, kompanijama registrovanim za proizvodnju lekova pružila mogućnost da u svoj proizvodni asortiman uključe i lekove od kanabisa. Do sada, takve preparate apoteke su uvozile jer proizvodnja u Hrvatskoj nije bila dopuštena.

Prva zvanična inicijativa za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe u Srbiji je predata Narodnoj skupštini još 2015. godine, ali je odbijena kao i u naredna dva slučaja kada su inicijative podržali  organizacija “IRKA” i Zelena stranka, a poslednji put ovakva inicijativa je odbijena pre par meseci.

Međutim, bez obzira na za sada “tvrd” stav naše administracije, u Srbiji su se već pojavili investitori zainteresovani za ulaganje u proizvodnju i preradu marihuane u medicinske svrhe, a navodno su čak i predstavnici malinara tokom njihovih prošlogodišnjih protesta u jednom momentu tražili od države dozvolu za proizvodnju medicinske marihuane ukoliko im se ne može obezbediti stabilna cena otkupa maline.

U idućih šest meseci hrvatski ministar zdravlja, uz saglasnost ministra poljoprivrede i ministra unutrašnjih poslova, mora doneti Pravilnik o načinu i merilima za davanje odobrenja za uzgoj i proizvodnju konoplje u medicinske svrhe, a kako prenose tamošnji mediji, zainteresovanih investitora je i više nego što ih je potrebno za hrvatsko tržište.

Niko Perković