Легализација марихуане: Што нису успели активисти, јесу мулти компаније
НОВИ САД: Пре шездесетак година од хипи покрета који је тада “цветао” у западном свету, стизали су први јавни захтеви за легализацијом употребе појединих опијата, између осталих и марихуане, али су у то време њихови захтеви углавном посматрани као “још једно чудо” чупаве омладине која воли гласну музику и хоће да мења свет.
С нестајањем хипика и тема употреба дрога се вратила у оквире табуа, осим у Холандији чији су либерални закони са краја осамдесетих и почетка деведесетих година прошлог века, од Амстердама направили светску метрополу канабиса.
Управо је холандски пример почетком 21. века преузет у још неколико држава широм света и након првих неколико година примене, где се говорило о социолошким и медицинским ефектима (лечење, смањење броја регистрованих наркомана, пад стопе криминала…), убрзо су почеле да се “избацују” и вртоглаве бројке на страни прихода код фирми које су добиле дозволе да се баве производњом марихуане и других производа од ње. То је изазвало пажњу великих инвеститора и компанија, који су у почетку стидљиво, ваљда плашећи се негативних реакција јавности, почели да озбиљније истражују ово тржиште, да би у овом тренутку канабис-бизнис постао једна од најбрже растућих индустрија у свету са потенцијалом да постане нека врста новог дуванског тржишта. Није више никаква тајна ни да један од највећих произвођача цигарета “Филип Морис” већ улаже у индустрију производње и прераде, као и да чека укрупњавање у овом сектору, не би ли једним преузимањем заузео позицију на тржишту марихуане сличну оној коју већ има на дуванском.
С ултра позитивним економским извештајима попут података из Калифорније где се годишње на легалном тржишту од марихуане оствари приход од преко седам милијарди долара или о томе да је недавно (пар месеци након либерализације у Канади) једна канадска фирма са лиценцом за производњу марихуане продата за 890 милиона долара америчкој компанији. Исто тако из Канаде је стигао податак да је у прве две недеље након легализације продато марихуане у вредности 43 милиона долара…
С таквим пословним резултатима и потенцијалом тржишта који се нико ни не усуђује тачно да процени, прича о марихуани као забрањеној супстанци се полако завршава на свим континетима, а победу на крају нису однели активисти за легализацију, већ велике компаније које се већ сада жестоко утркују да заузму добре почетне позиције. Како би угодиле инвеститорима у овом сектору, и државне администрације се све више прилагођавају, па се готово на недељном нивоу говори о расту броја држава које су мање или више легализовале употребу марихуане или су у том процесу.
Светски хит је прича о три америчке часне сестре које зарађују скоро милион евра годишње на производњи и продаји марихуане у здравствене сврхе. Оне су одлучиле да саме узгајају и продају марихуану, а "пројекат" су започеле пре седам година са само 12 биљака.
Часне сестре тврде да су са својим производима успеле да излече чак осморо људи од њихових зависности, а марихуану узгајају како би лечиле људе од болести као што су рак и епилепсија.
Ствари су се када је марихуана у питању толико промениле да данас поједине државе говоре о њој као развојној шанси. Чак и у Грчкој која има најстрожије законе о трговини дрогама, сада се говори о потенцијалу да постану европска Калифорнија када је канабис у питању и да “свакако треба да искористе повољне климатске услове.
У центру Атине, на авенији Панепистимију, постављен је први аутомат на ком може да се купи канабидиол. У питању је уље које ублажава бол, има антиинфламаторно дејство, али не и психоактивни ефекат. Такође, с обзиром на то да су узгој и производња медицинског канабиса постали легални, он је у ушао и у сферу гастрономије, па се тако, у Ексхархији, у центру грчке престонице, може купити сувлаки и димљена риба у хлебу с уљем канабиса.
Још 2016, на иницијативу Сиризиних посланика у парламенту, легализована је производња канабиса у индустријске, а 2017. и у фармацеутске и медицинске сврхе, када је укинута и свака забрана узгоја и производње. Дозволу за узгој конопље већ има преко десет приватних фирми, док је ових дана потписан нови споразум о експлоатацији земљишта за гајење индустријског и фармацеутског канабиса. Главни инвеститор „Урбан селект капитал корпорејшен” очекује да би већ 2021. приход са поља канабиса могао да достигне 22 милијарде евра!
Када су у питању државе бивше Југославије, Словенија је прва дозволила продају у медицинске сврхе, док је Хрватска захваљујући изменама Закона о сузбијању злоупотребе дрога, које су ступиле на снагу 25. априла, компанијама регистрованим за производњу лекова пружила могућност да у свој производни асортиман укључе и лекове од канабиса. До сада, такве препарате апотеке су увозиле јер производња у Хрватској није била допуштена.
Прва званична иницијатива за легализацију марихуане у медицинске сврхе у Србији је предата Народној скупштини још 2015. године, али је одбијена као и у наредна два случаја када су иницијативе подржали организација “ИРКА” и Зелена странка, а последњи пут оваква иницијатива је одбијена пре пар месеци.
Међутим, без обзира на за сада “тврд” став наше администрације, у Србији су се већ појавили инвеститори заинтересовани за улагање у производњу и прераду марихуане у медицинске сврхе, а наводно су чак и представници малинара током њихових прошлогодишњих протеста у једном моменту тражили од државе дозволу за производњу медицинске марихуане уколико им се не може обезбедити стабилна цена откупа малине.
У идућих шест месеци хрватски министар здравља, уз сагласност министра пољопривреде и министра унутрашњих послова, мора донети Правилник о начину и мерилима за давање одобрења за узгој и производњу конопље у медицинске сврхе, а како преносе тамошњи медији, заинтересованих инвеститора је и више него што их је потребно за хрватско тржиште.
Нико Перковић
