Dok čeka posao, Zdravko Stakić sklapa i deci poklanja računare

Međutim, humanost je privilegija koja ne može da karakteriše svakog pojedinca, već onog koji bezuslovno daje, od srca, iako u suštini nema ništa i na kraju krajeva, ne očekuje ništa. Novosađanin, Zdravko Stakić ima 28 godina i kako kaže, iako teško živi, najviše ga raduje misao da može učiniti druge srećnim, jer on odlično zna kako je to nemati.

- Majka je podizala kredite da bi me školovala, jer penzija nije bila dovoljna i mogu vam reći da smo se teško snalazili, tako da dobro znam kako je to nemati - kaže Zdravko. - Kada sam završio fakultet, radio sam u svojoj struci na nekoliko mesta, ali je angažovanje svugde bilo kratkog veka. Trenutno sam nezaposlen, ali u tom čekanju da nađem posao ne gubim vreme, jer želim da učinim nešto lepo za druge. Stoga, već nekoliko godina pravim računare od delova koji mi ostanu i poklanjam deci čiji roditelji nemaju novca da im ga kupe.

Prema njegovim rečima, od 2016. godine postao je član grupe “Just Give Novi Sad” koja se nalazi na Fejsbuku. Do sada je poklonio petnaestak kompjutera porodicama sa dosta dece. Osim toga, dao je i dvd plejer, a nedavno je jednom vrtiću poklonio i kućni bioskop. Trenutno sklapa računar koji će odneti u ŠOSO “Milan Petrović”. Do sada je i prijateljima popravljao računare besplatno, jer to voli i želi da radi. U svemu tome, Zdravko je od 14. decembra 2018. godine ostao bez posla, sada živi samo od majčine penzije, a pošto je i ona bolesna, neophodan mu je hitno posao, kako bi mogao da plaća troškove.

- Fakultet tehničkih nauka sam završio 2014. godine na smeru “proizvodno mašinstvo”, tačnije “računarski integrisana proizvodnja” i iste godine sam promovisan za najboljeg master inženjera mašinstva za tu godinu sa prosekom 9,44 - kaže naš sagovornik. -  Od tada nisam samo ostao na mašinstvu, nego sam, još dok sam studirao, počeo da se interesujem za kompjuterski hardver, te sam se posvetio učenju i tog procesa, koji sam do kraja savladao. U martu 2015. godine sam počeo da radim za jednu firmu kao šef proizvodnje, međutim posle mesec dana su mi, sa još dvojicom inženjera dali otkaz, jer nisu više imali posla, te nije bilo potrebe za produžavanjem ugovora. Tako sam prolazio i sa ostalim firmama u kojima sam se zapošljavao.

Nakon toga je, kako kaže, pokušao i u jednoj firmi u Veterniku kao projektant, odnosno konstruktor - pripravnik, upoznao se sa načinom projektovanja sistema za poljoprivredne mašine, silose, redlere i slično. Radio je i proračune, 3D modeliranje, najviše crtanje u autokedu. Nažalost, vrlo brzo je ostao i bez tog posla. Zatim je, posle skoro pune dve godine potrage za poslom u svojoj struci, uspeo da ga nađe u jednoj firmi koja se bavi održavanjem opreme za trgovinu i ugostiteljstvo poput vaga, fiskalnih kasa, mašina za mlevenje mesa. Ubrzo potom je našao bolji posao u Beočinu.

- Tu sam se najviše zadržao, oko skoro godinu dana i upoznao se sa veoma kvalitetnim i inovativnim sistemom i opremom za gradnju zgrada, što me fasciniralo, jer sam se prvi put susreo sa tako nečim - kaže Stakić. -  Posle 11 meseci rada više nije bilo posla za mene i dobio sam otkaz. Kratko sam imao posao u firmi koja se bavi projektovanjem za brodogradnju, ali sam i tu, nakon završenog posla koji je trajao četiri meseca dobio otkaz. Zaista je teško naći neki stalan posao u struci, a posle svega, bojim se da gubim nadu da ću ikada doći do stalnog radnog odnosa.

Mašinski inženjer Zdravko Stakić kaže da, iako i danas teško živi, punog srca pomaže onima kojima je pomoć potrebna i u toj misiji ne posustaje. Ostaje mu nada da će se jednog dana njegov život promeniti na bolje, odnosno da će naći posao koji neće biti povremenog tipa, već odskočna daska za dalje u budućnost.  

Tekst i foto: I. Mikloši