I dalje traje istraga prve privatizacije "Sartida"

- U toku 2018. godine Tužilaštvo je zatražilo informacije, odnosno dokaze od nadležnih organa Sjedinjenih Američkih Država, a odgovor još uvek nije dostavljen - saopšteno je „Dnevniku“ iz Specijalnog tužilaštva. Kako nam je potvrđeno, istragom su, kao i pre šest godina kad je pokrenuta, obuhvaćeni Nemanja Kolesar, nekadašnji pomoćnik generalnog sekretara Vlade Srbije, bivši stečajni upravnik koncerna Branislav Ignjatović i Goran Kljajević, u to vreme predsednik Trgovinskog suda u Beogradu.

Slučaj te prve prodaje „Sartida“, svojevremeno je Evropska unija uvrstila na svoj spisak spornih privatizacija u Srbiji, ukupno 24 slučaja, tražeći da budu ispitane.

Istragu protiv Kolesara, koji je početkom prošle decenije, u tadašnjoj Vladi premijera Zorana Đinđića, bio zadužen za praćenje stečaja u „Sartidu“, naredilo je 30. marta 2013. godine Specijalno tužilaštvo i istovremeno preuzelo istrage protiv bivšeg sudije Kljajevića i nekadašnjeg stečajnog upravnika Ignjatovića, koji su još sredinom prošle decenije dospeli pod lupu tadašnjih istražnih organa.    

Istraga se, podsetimo, odnosi na okolnosti prodaje „Sartida“ iz stečaja, početkom 2003. godine, za 23 miliona dolara, američkoj kompaniji Ju-es Stil,  „neposrednom pogodbom“.

Prve istražne radnje o tom slučaju počele su još 2005. godine, a tada je, osim Ignjatovića i Kljajevića, pod istragom bilo i nekoliko sudija Trgovinskog suda .

U postupku koji je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo 30. marta 2013, istražuju se različite okolnosti u vezi prodaje i stečaja „Sartida“.

U izveštaju Republičkog javnog tužilaštva (RJT) o radu javnih tužilaštva u periodu 2013. godine, navedeno je da se u slučaju „Sartid“ istražuju „okolnosti prenošenja mesne nadležnosti stečaja “Sartida” i njegovih šest zavisnih preduzeća sa Trgovinskog suda u Požarevcu na Trgovinski sud u Beogradu“. Istražuju se okolnosti i u vezi s „odlukom stečajnog sudije kojom je koncern oslobođen svih dugova koji su u vreme uvođenja stečaja iznosili najmanje 1,7 milijardi dolara, od čega su srpske banke potraživale oko 1,2 milijarde dolara, a većina poverilaca imala sredstva obezbeđenja za svoje potraživanje u vidu hipoteka i zaloga na nepokretnoj i pokretnoj imovini u “Sartidu““. Navedeno je i da su istragom obuhvaćene okolnosti pod kojima je „predsednik Trgovinskog suda, u svojstvu predsednika stečajnog veća u postupku stečaja poslovnih banaka koje su bile najveći poverioci “Sartida”, doneo rešenje kojim je odobreno brisanje sredstava obezbeđenja potraživanja ustanovljenih u korist „Invest banke” i “Beogradske banke”“.

Takođe po izveštaju RJT, pod lupom su i činjenice da je „u postupku stečaja preduzeća “Sartid”, na inicijativu stečajnog upravnika stečajno veće donelo odluku i odobrilo prodaju preduzeća „Sartid” kupcu Ju-es Stil, nakon čega je stečajni upravnik 31.marta 2003. zaključio ugovor o prodaji po ceni od 23 miliona dolara“.

„Na ovaj način su potraživanja poslovnih banaka postala nenaplativa i banke pretrpele štetu. Postupak prodaje “Sartida” je sproveden u toku stečaja, a da pritom nije izvršena procena vrednosti imovine „Sartida”, nisu razmatrane druge ponude za kupovinu pomenutog preduzeća, niti se sa drugim zainteresovanim kompanijama pregovaralo o eventualnoj kupoprodaji „Sartida”.

Tokom vođenja istražnog postupka izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje kojim je utvrđeno da je vrednost „Sartid” a.d. u vreme prodaje iznosila najmanje 40 miliona dolara. S obzirom na tu procenu,  iznete su sumnje da je   “Sartid” prodat po ceni nižoj za 17 miliona dolara od najniže procenjene vrednosti preduzeća u vreme zaključenja ugovora“, piše o istrazi slučaja „Sartid“ u  Izveštaju o radu tužilaštava u  2013. godini.

J. Jakovljević