MILAN MARIĆ Umetnost leči

 „Žmurke” koja se emituju nedeljom od 21.00  satna Radio-televiziji Srbije i serijalu „Državni službenik“ koji gledamo subotom od 21.00 na TV Pink, i premijerno nedeljom na kanalu Superstar. 

Milan Marić je imao upečatljive uloge u filmovima „Branio sam Mladu Bosnu”, „Dobra žena” i „Vlažnost”, kao i u serijama „Nemanjići – Rađanje kraljevine”, „Vojna akademija”, „Jutro će promeniti sve”, ali prvu glavnu ulogu u karijeri ostvario je u rusko-poljsko-srpskoj koprodukciji „Dovlatov” gde je igrao sovjetskog pisca Sergeja Dovlatova.

- I posle godinu dana ljudi mi prilaze i imaju potrebu da mi kažu nešto o filmu, da mi čestitaju. Nekako tek sada lagano počinjem da uviđam da smo napravili neku dobru stvar - skromno jer rekao Milan Marić koji u seriji „Žmurke” koja prati sudbinu dečaka i devojčica koji polaze u školu na Dan pobede nad fašizmom – 9. maja 1945. godine, ima ulogu Srda, pripadnika OZNE. Srd, verujući u svoja ubeđenja, pokušava da napravi bolju državu, ali metode su mu veoma surove.

- Razračunavajući se sa žiteljima te varoši, pokušava da se razračuna sa sobom i da pronađe svoje mesto u novom sistemu koji se rađa posle Drugog svetskog rata. Nažalost, deca su uvek žrtve odraslih - objasnio je Marić ulogu u seriji Miše Radivojevića.

Još jedan reditelj je prepoznao Milanov talent dodeljujući mu glavnu ulogu - Predrag Gaga Antonijević u čijoj seriji „Državni službenik” Marić igra tajnog agenta Lazara, čiji je život podeljen između poslovnih i porodičnih obaveza, moralnih i profesionalnih dilema.

- U pitanju je triler koji nam otkriva nešto o čemu mi i ne sanjamo da se događa u našoj zemlji i bavi se ljudima koji u tajnosti rade svoj posao i brinu o bezbednosti svih nas. To je uzbudljiva priča o tome šta se događa dok mi spavamo – kaže Marić dođući da nije bilo lako ući u lik Lazara.

- Malo smo se nas dvojica nešto ganjali. Nikako nisam mogao da pristanem ne neke stvari. Ovaj posao kojim se bavim, ja radim iz nekih ideala. Mislim da umetnost leči i da umetnost nije tu da bude lepa i pristojna, nego da bude bezobrazna i da postavlja pitanja. To ne treba da bude pristojna profesija, koja nikome ne smeta i koja je lepa. Taj posao treba da bude tvoj život, jer ako nije tako, nešto ne radiš dobro. A ovo jeste moj život, zbog koga sam spreman da se ugojim 20 kilograma, ili da smršam 30 kilograma, ili da snimam celu noć na minus 20. Moja profesija je moj način života, razmišljanja, promišljanja. Zašto sam ovako počeo odgovor na pitanje o Lazaru? Taj čovek se bavi svojim poslom. I ja sam se pitao ovako: „sam sebi si odabrao posao i nađeš se u situaciji da imaš avion pun civila i dvojicu terorista. Šta da radiš? Da ga rušiš i ubiješ 150 nevinih ljudi ili daješ vremena za pregovore, uz rizik da će oni sami da ga obore na neki grad i možda tako pobiju 3.000 ljudi. I šta se tu radi? Kako se donosi ta odluka? Kako se vaga? - kaže Milan Marić koji je sebi postavljao pitanja o kojima nikada ranije nije bio u situaciji da razmišlja.

-  Čak i kada si školovan, profecionalni policajac ili specijalac, šta se dešava kada moraš da ubijaš ljude? I to je posao. To su užasno uznemirujuća pitanja. Šta se desi sa takvim čovekom i koji je trenutak kada na to ogugla. Ako ikada ogugla i kako. Kako to kažeš sebi: „OK, ja sam sad pucao, ubio nekoga, idem s posla da jedem, stavite mi kupus, pavlaku i kečap“? - pita se Marić koji tvrdi da je pozorište njegova oaza.

- Pozorište je nešto bez čega ne bih mogao i čega ne bih želeo da se odreknem. Pozorište mi je užasno bitno. Pogotovo u ovom trenutku kada je toliko uzdrmano i kada se stiče utisak da ljudima kultura nije potrebna. Vidimo šta se dešava u Narodnom, u Somborskom pozorištu. Niko te ljude ne čuje, ili vrlo mali broj. Mislim da bi sada trebalo da se skupimo oko pozorišta. Pozorište ipak traje hiljadama godina i izdržavalo je sve i svašta, i mnogo gore stvari, i ostalo je isto. Najgore što se desilo sa konceptom umetnosti u Srbiji jeste to što je ispalo da obični, pod navodnicima „obični“ ljudi, smatraju da je to za neke tamo intelektualce, bogate ljude, da to njima ne pripada. A baš je kontra. Pozorište baš pripada svima - kaže Milan Marić.

S. Milanović