Fudbalerka Sanda Malešević: Na terenu sam najbolja verzija sebe

Ta dvadesetpetogodišnja dugokosa devojka, nežnog lika i krhkog stasa, trenutno je članica Ženskog fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ i A nacionalnog tima, sa zavidnim stažom u tom sportu. Kaže da fudbal igra od kada zna za sebe. Dok su druge devojčice posezale za Barbikama ili se igrale igarama koje se smatraju primerenim ženskoj deci, ona je pikala loptu, ne sluteći da će ta ljubav prema lopti kasnije od nje načiniti profesionalnog fudbalera.

Možda zasluge za njenu orijentaciju ka najvažnijoj sporednoj stvari na svetu pripadaju ocu, koji se 18 godina bavio fudbalom, i bratu, koji se takođe okušao kao fudbaler. Kako god, Sanda aktivno igra fudbal od 2007. i sebe vidi samo u tom sportu.

– Na terenu sam najbolja verzija sebe – kaže sa smeškom Sanda Malešević, objašnjavajući kakvu ulogu taj sport igra u njenom životu. – Dok igram, zaboravim na sve. Pokreću me želja za pobedom, dokazivanjem, takmičarski duh. Obično me pitaju kako izgleda meni, devojci, trčati 90 minuta. Moj odgovor je jednostavan: Lako. Kad radiš ono što voliš, ništa nije teško. Želja za pobedom jača je od svakog trenutka kad ostaneš bez snage i pomisliš da odustaneš.

Igra sudbine dovela ju je s roditeljima i starijim bratom u Sremske Karlovce pre 13 godina. Nakon što su izbegli iz Dalmacije, nastanili su se prvo u Kostolcu, a potom, kada joj je brat bio pred upisom u srednju školu, roditelji su, u potrazi za zdravom i perspektivnom sredinom, odabrali Karlovce, i ma koliko u prvi mah želeli i Novi Sad kao opciju, Sanda kaže da sada Karlovce ne bi ni za šta menjali.

S dolaskom u Karlovce počinje da se razvija njena fudbalska karijera. Najpre je zaigrala u „Fruškogorcu“, a vrlo brzo nakon tog kluba obukla je i dres „Sloge“ iz Zemuna. Ubrzo je dobila i ponudu od aktuelnog prvaka države, subotičkog „Spartaka“ i „Laska“ iz Lazarevca. Poslušala je roditelje i opredelila se za „Lask“ jer je u timu iz Lazarevca bilo njenih vršnjakinja i nekoliko Novosađanki, koje je poznavala, te je upisala Srednju ekonomsku školu  u tom gradu i počela da igra za tamošnji klub. Dve godine kasnije ipak je otišla u „Spartak“ i ostala pet godina u Subotici, nastavivši školovanje tamo.

– Sa „Spartakom“ sam osvojila šest titula prvaka države i Kup Srbije, iliti šest duplih kruna – kaže Sanda. – Učestvovala sam svake godine i u elitnom takmičenju za žene – Ligi šampiona. Najveći uspeh u Ligi šamopiona nam je bio nerešen rezultat protiv nemačke ekipe „Volfsburg“, koja je dvostruki prvak Evrope. Bio je to za sve pravi šok: da jedna ekipa iz male Srbije može da se nosi s tako nadmoćnim protivnikom. Mada sam bila u najboljoj formi tada, posle „Sprtaka“ vratila sam se kući. U to vreme sam dobila i dobru ponudu od „Vojvodine“, ali je nisam prihvatila, ali sam zato 2017. godine prihvatila onu koja je stigla od „Crvene zvezde“. Mojim dolaskom u tim, „Zvezda“ je osvojila prvi trofej – Kup Srbije. Zabležili smo i dve pobede nad „Spartakom“, ali nam je u poslednjem kolu izmakala dupla kruna protiv njih.      

Otkako igra za „Zvezdu“, stanuje i trenira u Beogradu, a kad uhvati vremena, skokne do kuće u Karlovce, kao ovih dana, kada su zbog Prvenstva Evrope za omladinke, seniorke imale pauzu. Kaže da trenira dva puta dnevno, što individualno, što s ekipom. Osim toga, trči svakog jutra u Košutnjaku.

– Pored dva treninga u toku dana, ne ostaje mnogo vremena za izlaske – kaže Sanda. – Trudim se da sve slobodno vreme posvetim fudbalu. Ne kažem da nema i toga, ali izlasci i zabava, elegantno odevanje i ispoljavanje ženstvenosti izvan terena svedeni su na realnu meru.

Igra na pozciji veznog igrača, kreatora igre, ili, kako kaže „onog ko daje ideju kako iz nemoguće situacije izaći u izglednu“. U tome čime se bavi uživa podršku cele porodice, iako majka nije u početku bila za to da igra fudbal, smatrajući da njenom senzibilitetu više odgovara odbojka, ali ona nije poklekla pred tim. Majka joj je sad najvatreniji navijač, koji ne propušta nijednu utakmicu.     

Volela bi da zaigra u nekom inostranom klubu. Kaže da ponuda i izgledi za to već postoje. Samo se čeka prava prilika.  

Sanda kaže da ima obožavalaca i da joj to prija, jer je to potvrda da neko prati i vrednuje njen rad i trud. Tako je doživela i specijalnu nagradu Sportskog saveza opštine Sremski Karlovci za 2018. godinu. Često je poistovećuju s crnogorskom glumicoma Andreom Mugošom. Nedavno je u Dvorskoj bašti, iz koje kao mala nije izbivala, čula došaptavanje dveju devojčica. Jedna je mislila za Sandu da je Andrea, dok je druga kazala da je fudbalerka. Prišle su joj da bi otklonile dilemu, a pobednički je likovala ona koja je tvrdila da je fudbalerka.

Zorica Milosavljević